SKORA BUDUĆNOST I U SRBIJI? Depozitni sistem u kojem građani dobijaju novac za ambalažu, godinama se najavljuje

Koliko se otpada baca najbolje se vidi na Potpećkom jezeru. Kako na Limu tako i u skoro svim našim rekama. Otpad baca gde ko stigne jer ne postoji sistem sakupljanja i selekcije.

Beograd na primer, koji ima najviše kontejnera za različite vrste ambalaže, reciklira svega tri odsto komunalnog otpada. Zrenjaninci imaju 20 pametnih uređaja za vraćanje ambalaže.

- Vi kao korisnik kada dođete u objekat gde se reciklira, ubacite svoju ambalažu, uređaj za to vrednuje sa nekim brojem poena i na kraju samo prinesete svoj telefon, ukoliko je u pitanju NFC, ili dobijate kao u projektu Pametno recikliraj, na nalog na aplikaciji poene koje možete koristiti kao vaučere za kupovinu - objašnjava Nemanja Janić iz startapa Solargo.

- Putem obeležavanja ambalaže sa jedinstvenim kodovima omogućava se praćenje svake jedinice od momenta plasiranja na tržište u prodavnicama pa do njenog povrata u sistem reciklaže - napominje Zoran Jakovljević iz nemačke Organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Građani ostvaruju razne popuste, dok najvredniji recikleri svakog meseca mogu da osvoje i nagrade.

- Ovaj sistem može da obuhvati široki dijapazon ambalaže koja može da se uključi. Ne mora da se ograniči na jednu, dve ili tri vrste ambalaže, koje mogu da uđu u depozitni sistem - napominje. Jelena Kiš Petljanski, menadžerka za održivost i regulatorne poslove, Bol Pekidžing Evropa.

- U Srbiji je sistem primarne selekcije tek u začetku i nije dovoljno dobro razvijen u svim jedinicama lokalne samouprave tako da analize pokazuju da bi potencijalno depozitni sistem, kao što je i u ostalim zemljama gde se on već primenjuje, visoki su procenti i do 90 posto ide reciklaža svog ambalažnog otpada koji uđe u depozitni sistem - ističe Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu, NALED.

Nacrtom izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu iz 2020. koji je objavljen na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine propisuje se da se za jednokratnu ambalažu (od plastike, stakla i aluminijuma), uspostavlja depozitni sistem. Međutim na taj zakon se još čeka, a ministarstvo pokreće konsultacije o uvođenju depozitnog sistema, prenosi portal Ekapija.