Na prvom mestu samim tim što se za njegovu upotrebu koriste materijali koji su se smatrali otpadom tj. stajsko đubrivo, biološki otpad, obnovljivi materijali, mulj, trava, i ostali nusproizvodi proizvodnih procesa.
Pored tretmana i reciklaže otpada, tu je i dobijeni energent iz tog procesa koji može da služi za proizvodnju i toplotne i električne energije. Ovaj kogenerativni proces je izuzetno energetski efikasan, ali stručnjaci redovno ističu da ovaj proceš proizvodnje odlikuje još jedna prednost. Smatraju ga ugljenično neutralnim gorivom, piše portal Ekapija.
Uzmimo jedan primer: od 1 kilograma suve organske materije iz tečnog stajnjaka dobija se od 0,3 do 0,55 metara kubnih biogasa sa sadržajem metana od oko 70 odsto. Sa jedne farme svinja koja ima godišnji ciklus proizvodnje od 30.000 tovljenika, možemo dobiti 3530m3/dan biogasa. Kada ovu vrednost pretvorimo u toplotnu energiju dolazimo do brojke od 22.614 kWh/dan. Količina energije koju dobijamo ovim putem nije zanemarljiva, i njome mogu da se pokriju sve potrebe za toplotnom i električnom energijom na farmi.
Tako, sagorevanje biogasa, iako dovodi do stvaranja izvesne količine ugljen-dioksida (ugljenik u bigoasu potiče uglavnom iz biljne mase, koja ga u sebi ima jer ugrađuje onaj atmosferski), ne pravi novi višak C02. Takođe, upotrebom đubriva koje se dobija kao talog u procesu fermentacije, smanjuje se u nekoj meri i upotreba veštačkog đubriva, te se smanjuje i zagađenje njegovim korišćenjem.
Na listi benefita koje upotreba biogasa sa sobom nosi su i ona vezana za privredu i domaćinstva. Dobijena struja, đubrivo i toplotna energija su jeftinije, što pogoduje i industriji i potrošačima. Kako ove elektrane zbog dostupnosti sirovine najčešće nastaju u ruralnim krajevima, sa njihovim otvaranjem raste broj zaposlenog lokalnog stanovništva.
Uloga biogasnih postrojenja će samo biti veća sa većom implementacijom koncepta cirkularne ekonomije. Ova, po dizajnu regenerativna, ekonomija i ima za cilj da iskoristi proizvode, komponente i materijale u najvećoj mogućoj meri, u svakom trenutku proizvodnog procesa.
Stoga, u budućnosti, otpad će se transformisati u proizvode visoke vrednosti (goriva, struju i grejanje), a biogasna postrojenja će igrati vitalnu ulogu u ovom razvoju, prvenstveno zato što je jedan ovakav sistem vrlo fleksibilan i njegova sposobnost da stvori više različitih energija i resursa, te mu je uloga u cirkularnoj ekonomiji osigurana.
4 sata