U izveštaju „Decenija prkosa“ se navodi da su od 2012. do 2021. ubijena najmanje 1.733 borca za očuvanje zemlje i životne sredine, prenosi N1.
Za ubistva su odgovorne plaćene ubice, organizovane kriminalne grupe i njihove vlade, a najviše aktivista je ubijeno u Brazilu, Kolumbiji, Filipinima i Meksiku.
Samo 2021. zabeleženo je 200 ubistava, od čega je više od tri četvrtine počinjeno u Latinskoj Americi.
Od evropskih zemalja, po jedno ubistvo je zabeleženo u Francuskoj i Irskoj, po dva u Rumuniji i Španiji, po četiri u Ukrajini i Rusiji.
Evropska unija, navodi se u izveštaju, kao veliki trgovinski blok sa globalnim uticajem ima odgovornost i priliku da predvodi put ka većoj korporativnoj odgovornosti.
„EU je dužna da doprinese zaštiti ljudskih prava i životne sredine, posebno tamo gde njeno delovanje ima međunarodni uticaj“, navode autori.
U izveštaju objavljenom 29. septembra ukazuje se da je hitno potrebno zaštititi one koji brane zemlju i životnu sredinu u vreme pogoršanja klimatske krize i ugroženog biodiverziteta.
Veliki broj ubistava, nasilja i represije povezano je sa teritorijalnim sukobima i težnjom za ekonomskim rastom, koji je zasnovan na ekstrakciji prirodnih resursa.
Autori izveštaja napominju da podaci o ubistvima ne pokazuju prave razmere problema, jer je u nekim zemljama teško proceniti situaciju u kojoj se nalaze aktivisti zbog ograničene slobode medija i nepostojanja nezavisnog monitoringa. Takođe, teško je pratiti sporove oko zemljišta i ekološke probleme u zemljama u kojima se vode sukobi.
Istraživanje je pokazalo i da se mali broj počinilaca ikada privede pravdi zbog propusta vlasti da pravilno istraži te zločine.
„Mnoge vlasti ignorišu ili aktivno ometaju istrage tih ubistava često zbog navodng dosluha korporativnih i državnih interesa“, saopštio je Globalni svedok.
Portparol organizacije je rekao da starosedeoci, ekološki aktivisti i drugi branioci zemlje i životne sredine imaju ključnu ulogu kao „prva linija odbrane od ekološkog kolapsa“ i da rizikuju svoje živote boreći se protiv klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.
„Oni su suočeni s nasiljem, kriminalizacijom i uznemiravanjem koje održavaju represivne vlade i kompanije koje prioritet daju profitu nad štetom koja se nanosi ljudima i životnoj sredini“, rekao je portparol.
U istraživanju se ističe i da se autohtone zajednice suočavaju s nesrazmernim brojem napada. Pripadnici tih zajednica su bili žrtva u gotovo 40 odsto slučajeva, iako čine samo pet odsto svetske populacije.
Globalni svedok je pozvao na odgovornost kompanije i vlade za nasilje nad braniocima zemlje i životne sredine, „ljude koji su na prvoj liniji fronta“ u borbi protiv klimatske krize.
„Hitna akcija je potrebna na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou da bi se okončalo nasilje i nepravda s kojim se suočavaju“, navodi se u saopštenju.