OTPAD KOJI ZABRINJAVA: U Srbiji se adekvatno zbrinjava manje od 10 odsto starih baterija i sijalica
Autor: Glas javnosti
U Srbiji manje od 10 odsto baterija i sijalica na godišnjem nivou bude adekvatno zbrinuto, tako da najveći deo ovog opasnog otpada dospe u prirodu gde oslobađa olovo, kadmijum, živu i druge veoma toksične materijale, saopštio je NALED.
Jedini reciklažni centar za sijalice u Srbiji kompanije „Božić i sinovi“ godišnje preradi do 100 tona, odnosno tek pet odsto količina plasiranih na tržište, dok pogon za preradu baterija u zemlji ne postoji, navedeno je u saopštenju.
Procene su da svaki građanin Srbije potroši jedan kilogram baterija godišnje dok je, primera radi, u 2020. na reciklažu u Nemačku, gde se uobičajeno šalju, otišlo samo 17 tona.
Iz NALED-a su istakli da je glavni razlozi ovakvog bilansa nedostatak razvijene i održive sakupljačke mreže, subvencija, adekvatne zakonske regulative i kvalitetnog inspekcijskog nadzora.
Kako bi se to promenilo, NALED i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), su u partnerstvu s kompanijama „Božić i sinovi“, E-reciklaža i Udruženjem reciklera Srbije pokrenuli projekat Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica.
„Rešenje za bolje upravljanje baterijama je uvođenje podsticajnih sredstava za uspostavljanje sistema sakupljanja i obezbeđivanje posebnih kontejnera, kao i za izvoz ovog otpada jer bi podizanje pogona za reciklažu u ovom trenutku bilo neisplativo, a za kilogram baterija potrebno je četiri evra da bi se pravilno sakupile i tretirale“, objasnila je menadžerka projekta GIZ-a Sanela Veljkovski, prenosi N1.
Prema njenim rečima, kada je reč o sijalicama, država je uvela podsticaje, ali je neophodno sakupljačku mrežu proširiti na lokalne samouprave i omogućiti uvoz otpadnih sijalica iz regiona kako bi se bolje iskoristili kapacitete postojećeg reciklažnog centra koji može da preradi i do 25 miliona sijalica godišnje.
Veljkovski je navela da je u cirkularnoj ekonomiji svaki otpad zapravo i resurs za dalju proizvodnju, ali da taj koncept još nije dovoljno zaživeo u Srbiji.
Ukazala je da bi se i baterije i sijalice uspešnije tretirale ukoliko bi postojao razvijeniji sistem sakupljanja za građane u maloprodajnim objektima, obrazovnim i javnim ustanovama.
Zato su partneri na projektu pokrenuli pilot akcije i postavili posude za odlaganje na sedam lokacija u institucijama Grada Kragujevca, beogradskoj opštini Stari grad, kao i na 13 fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Cilj je da se prikaže kako bi model održivog sakupljanja mogao da funkcioniše u praksi, kao i da se poveća stopa reciklaže baterija i sijalica u ovim sredinama za 20 odsto.
Kako su podsetili iz NALED-a, Srbija nije još zatvorila poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, u sklopu kojeg je urađena procena troškova uređenja reciklažnog sistema.
Investicije za usklađivanje s direktivom o baterijama i akumulatorima iznosile bi oko 3,5 miliona evra, dok bi kod direktive o električnom i elektronskom otpadu, u koji spadaju i sijalice, bilo neophodno izdvojiti oko 25 miliona evra.
Efekti ovih ulaganja, kako je istaknuto, bili bi višeznačni, od očuvanja zdrave životne sredine i zdravlja do jačanja cirkularne ekonomije.
Da država razmišlja o rešenju problema vidi se iz Programa upravljanja otpadom u Srbiji za period 2022-2031 kojim je planirano da se za odvojeno prikupljanje opasnog otpada iz domaćinstava uspostavi 169 reciklažnih dvorišta koja će biti operativna do kraja 2028.
U zavisnosti od gustine naseljenosti, planirano je uspostavljanje jednog ili više dvorišta u svakoj opštini, gde će građani donositi otpad koji se ne sme odlagati u kante, uključujući istrošene baterije i sijalice, objavio je NALED.
SKINI APLIKACIJU
.png)
