Glas Javnosti

Njive u Vojvodini kao suvo zlato za 303 hektara kupac dao 3,5 miliona evra

Društvo
Autor: Glas javnosti

Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u 2021. godini prometovano je u opštini Žitište po ceni od 3,5 miliona evra za 303 hektara, navodi se u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Surčinu u naselju Jakovo po ceni od 24,9 evra po metru kvadratnom za parcelu površine 59 ari. Kako se može videti iz godišnjeg izvešaja RGZ-a najskuplje je zemljište u Vojvodini, a najjeftinije na jugu Srbije. Kako god, potražnja raste i na severu i na jugu zemlje.

Prosečna cena (medijana) poljoprivrednog zemljišta – kultura njiva na području Republike Srbije u 2021. godini je oko 6.800 evra po hektaru. Cene se kreću u rasponu od ispod 350 evra do preko 41.000 evra po hektaru, od čega je 93 odsto podataka u rasponu od 900 do 18.000 evra po hektaru.
Prosečna površina u prometu po regionima je: 1.7 hektara na području Vojvodine, 90 ari na području grada Beograda, 77 ari na području Šumadije i Zapadne Srbije i 60 ari na području Južne i Istočne Srbije.

Agrarni analitičar i saradnik Agrosmarta Branislav Gulan smatra da cena zemljišta sigurno neće padati u narednom periodu i naglašava da se trenutno u Vojvodini hektar zemljišta u prvoj zoni, odnosno blizu puta ne može naći ispod 15.000 evra.

Napominje da je u Vojvodini najkvalitetnije zemljište i da ne čudi što su pojedine oranice prodate za veliki novac. Podseča da cene poljoprivrednog zemljišta još od 2001. rastu i tada je hektar koštao oko 200 evra, da bi 2008. dostigao oko 5.000 evra, a sada i preko 40.000 evra ide za hektar u Vojvodini. Ima i ekstremnih primera pa je tako oko Bačke Topole hektar plaćen astronomskih 120.000 evra.

Gulan tek očekuje rast cena oranica s obzirom na skupu hranu i globalna tržišna kretanja.

-Ko ima njivu, ima i bogatstvo. Njiva najsigurnije danas može da čuva novac. Svakako, najbolje je pare uložiti u neki biznis, a ko nema smisla za to, uvek mu ostaju nekretnine, pogotovo poljoprivredno ili građevinsko zemljište na kome mogu jednog dana da ukrupne svoj kapital, a ne da pare drže u slamarici ili u trezoru – izjavio je on.
Prema njegovim rečima, Srbija ukupno ima 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 4,1 milion hektara obradivog, a samo se 3.476.000 hektara obrađuje i na kome se nešto proizvodi. On navodi i da je prosečan posed u Srbiji oko 6,6 hektara, a da je oko 217.000 poljoprivrednika vlasnici poseda do dva hektara. Njive u Srbiji, kako objašnjava, obrađuju ljudi stari u proseku 62 godine.
– Suština je i da nema mnogo zemlje na tržištu, posebno kad govorimo o velikim parcelama. U jednom momentu na cenu je uticala restitucija – kako se koja zemlja vrati, obično se odmah pojavi i na tržištu jer ti naslednici koji su je dobili nazad uglavnom se ne bave zemljoradnjom, rekao je Gulan.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP