KO SE JOŠ PRIDRŽAVA KUĆNOG KARANTINA? Kad rešenje stigne pošto rok za izolaciju istekne

Od početka pandemije važi pravilo da ukoliko jedan od članova porodice oboli od korone, ostali idu u obaveznu izolaciju od 14 dana. Za prekršaj ovakve mere propisane su novčane kazne.

Posle već otegnute pandemije i velikog broja slučaja zaraženih koronavirusom, pa samim tim i onih koji moraju u izolaciju, postavlja se pitanje da li i koliki broj ljudi uopšte poštuje ovu meru, uprkos propisanoj novčanoj sankciji za nepoštovanje.

Ako to ne učini, gradski zavod obaveštava sanitarnu inspekciju. Kazne koje su propisane za kršenje rešenja karantina su od 50,000 do 150,000 dinara.

Od početka septembra do danas 2,748 vrtićke dece u Beogradu bilo je u karantinu zbog pojave obolelog od kovida 19 u njihovoj predškolskoj ustanovi, podaci su Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Isto toliko njihovih roditelja odnosno staratelja moralo je u dvonedeljni karantin. Rešenje o karantinu za neke od njih, pogotovu u jeku prethodnog talasa, kasnilo je i po nekoliko nedelja.

VRTIĆI NISU ZELENE OAZE GDE NEMA VIRUSA! Kolaps među vaspitačicama, sve ih više zaraženih! Decu nema ko da čuva

Tako se dešavalo da deca i roditelji odlaze u karantin krajem oktobra a da rešenje o ovoj meri dobijaju dve nedelje nakon njenog isteka, odnosno krajem novembra. Na taj način se cela procedura, koju inače zakon omogućava, i koja bi trebalo da drži epidemiju pod kontrolom obesmišljava.

 Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kažu za Danas da je pravilo da zavod prosledi podatke o deci odnosno zaposlenim koji se stavljaju u karantin Republičkoj sanitarnoj inspekciji, odmah po dobijanju podataka od strane predškolskih ustanova.

– Zbog povećanog obima posla u predškolskim ustanovama, Republičkoj sanitarnoj inspekciji i Gradskom zavodu za javno zdravlje, moguće je da se kasni sa prosleđivanjem podataka i izdavanjem rešenja – navode iz Zavoda.

Ovakva kašnjenja međutim obesmišljavaju ono što se navodi u samom rešenju.

U dokumentu se između ostalog propisuje da je osoba koja je u karantinu dužna da se svakodnevno tokom mere zabrane kretanja javlja nadležnom zavodu.

Dragiša Ćalić, pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom, objašnjava za Danas da ovakva kašnjenja ne bi smela da se dešavaju.

Kako kaže, u izuzetnim okolnostima moguće je da pre dobijanja samog rešenja sanitarni inspektor usmeno obavesti osobu o meri karantina.

Kako to nije praksa, već roditelje o meri karantina obaveštavaju uglavnom zaposleni iz predškolskih ustanova, Dragiša Ćalić kaže da je onda ceo postupak sa ovolikim kašnjenjem potpuno zakonski besmislen.

PRAVILO JE DA NEMA PRAVILA: Na bolovanje odlazi kako ko hoće, za bolest 100 odsto plate, za izolaciju smanjena nadoknada

Osvrćući se na usmena rešenja sanitarnih inspektora, sagovornik Danasa objašnjava da ona jesu u skladu sa zakonom ali da donošenje takvih rešenja svakako  utiče na pravnu nesigurnost.

– S obzirom na sankcije koje mogu da proisteknu potrebno je usmena rešenja svesti na najmanju moguću meru i samo na slučajeve kada nije moguće da se donese pisano rešenje – kaže Ćalić.

Ono što je “pozitivno” jeste da zapravo od roditelja niko nije kaženjen zbog kršenja rešenja koje su dobili sa debelim zakašnjenjem. Na drugoj strani, kašnjenja i pokazuju u kojoj meri princip praćenja kontakata ne funkcioniše.

Upravo je praćenje i izolacija kontakata ključna za držanje epidemije pod kontrolom, međutim sa ograničenim brojem epidemiologa to je postalo nemoguće uraditi.

Epidemiolog profesor Zoran Radovanović kaže da Svetska zdravstvena organizacija poručuje da čak i u jeku epidemije treba koliko je to moguće pratiti kontakte obolelih.

– Najbolje rezultate, sa i do sto puta manje preminulih u odnosu na nas, postigle su zemlje koje su sprovodile rigorozno testiranje i praćenje kontakata – navodi prof. Radovanović.

On međutim objašnjava da u celoj Srbiji radi oko 100 stručnjaka koji se bave operativnom epidemiologijom odnosno koji su direktno uključeni u suzbijanje epidemije.

– Oni su rastrzani na više strana i često su opterećeni besmislenim administrativnim poslovima. Pored toga što ih ima nedovoljno, postoji i veoma loša raspodela posla. Postojala je mogućnost da se zaposleni u zavodima za javno zdravlje, koji nisu epidemiolozi, prebace na pojedine poslove koje sada epidemiolozi obavljaju. I nije da nije postojala volja samih zaposlenih da se tako nešto i učini. Međutim postoji jedna birokratska inetrnost i nespremnost rukovodilaca da pokažu bilo kakvu incijativu. Stvorena je atmosfera u kojoj o svemu odlučuje jedan čovek te postoji strah ako se pokaže incijativa da će stići kazna. Zato se svi vode logikom da je bolje ne talasati – zaključuje prof. Radovanović.

SKINI APLIKACIJU