Podaci pokazuju da taj slučaj nije usamljen i da se mnoga deca suočavaju sa nasiljem od strane vršnjaka. Stručnjaci poručuju da se zahvaljujući društvenim mrežama brže sazna za nasilje, ali upozoravaju da to nije "čarobna formula" za njegovo sprečavanje. Naglašavaju i da je nespremnost društva da osudi porodično nasilje baza odakle se šire drugi oblici nasilja, piše Euronews Srbija.
Podaci UNICEF-a iz 2019. godine pokazuju da je u Srbiji oko 65 odsto učenika i učenica bar jednom doživelo nasilje, a da je 22 odsto njih prijavilo učestalo vršnjačko nasilje. Navodi se i da je 70 odsto dečaka i 68 odsto devojčica od šestog do osmog razreda doživelo i rodno zasnovano nasilje u školi.
Međutim, psihološkinja Kristina Brajović kaže za Euronews Srbija da bi i te podatke trebalo uzeti s rezervom, jer, objašnajva, mnoga deca nisu svesna činjenice da su žrtve nasilja, kao i da bi to trebalo da prijave.
Naglašava da se zahvaljujći društvenim mrežama brže sazna za neko nasilje, međutim, dodaje da to nije "čarobna formula" u njegovom sprečavanju.
Biljana Slavković iz Instituta za Psihodramu kaže u razgovoru za Euronews Srbija kaže da objavljivanjem snimka nasilja na društvenim mrežama žrtva na određen način ponovo prolazi kroz to.
"Ti snimci ponovo podsećaju žrtvu kroz šta je prošla i na taj način ona ponovo prolazi kroz razne drugačije oblike nasilja. I oni koji su nasilnici doživljavaju dodatnu osudu, uprkos tome što se pravno njihova odgovornost nije ustanovila", smatra Slavković.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova apeluju na građane da saznanja u vezi sa delima sa elementima nasilja, kao i svakom drugom krivičnom delu, prijave policiji, a ne da snimke objavljuju na društvenim mrežama.
MUP ukazuje da se dešava i da sadržaji koji se dele na društvenim mrežama sadrže netačne i neprecizne informacije, što dovodi do uznemiravanja građana.