Oovaj izazov odnedavno se pojavio u pojedinim srpskim osmoletkama, a grupa učenika, nakon što izabere žrtvu, organizuje se i kradom snima to dete. Snimke plasiraju na društvene mreže u cilju ismevanja.
- Moje dete ide u drugi razred i ona je žrtva ovog užasnog izazova, ona nema društvene mreže, a da je žrtva, saznala sam sasvim slučajno od jedne majke. Snimaju je krišom učenici starijeg razreda, a nju su izabrali zato što je, kako kažu, drugačija, drugačije se oblači i hoda. Obratili sam se nastavnici, koja me je upitala da li sam sigurna u to, obratila sam se i direktoru škole, videćemo da li će nešto da preduzme - ispričala je jedna očajna majka iz Beograd.
Nju brine to što bi ovo moglo da preraste u ozbiljniji problem i to što snimci njenog deteta završavaju na nekoj društvenoj mreži.
Psihoterapeut Jelena Manojlović ističe da je to krivično delo, ali da deca ne mogu biti krivično procesuirana.
- Živimo u vremenu gde niko nema privatnost, deca više odaju nego što bi trebalo, ali opet roditelji su ti koji bi trebalo da vode više računa o tome šta im deca rade i koji sadržaj gledaju na internetu. Živimo u eri rijaliti-programa i nazovipevača koji plasiraju kriminal, drogu, kocku, alkohol, brzi život... Patologija je u stvari postala normalna, sve se izokrenulo - upozorava Manojlovićeva.
Ona dodaje da je celo društvo otišlo u pogrešnom pravcu i da je potrebna velika energija da bi se zaštitili od svega.
- To što ova deca rade u ovom izazovu je ugrožavanje bezbednosti drugog deteta koje je praćeno i snimano. Ne bi bilo loše da se izmeni zakon i da roditelji te dece krivično odgovaraju zbog postupaka svoje dece. Treba nam neki čarobni štapić koji će vratiti razum ljudima - naglašava Manojlovićeva.
Roditelji i škola da se uključe u rešavanja ovih problema
Jelena Krstić Anđelković, dečji psiholog, kaže da bi, kad su ovakve stvari u pitanju, trebalo da budu upućeni i škola i roditelji, to jest sve instance odraslih.
- Ne treba dete samo da mozga kako s tim da izađe na kraj, jer je to preveliko za kapacitete jednog deteta. Tu se može javiti stid i strah od reakcije drugih i roditelja, mislim da jedno dete ne može samo da se nosi s tim. Ne treba takve stvari da guramo pod tepih, nego da se otvoreno aktivira ceo jedan tim odraslih osoba kako bi se sprečio takav vid nasilja - napominje Krstić Anđelković.
Sociolog Zorica Mršević smatra da je jedan od izvora ovih problema i to što je deci dozvoljena upotreba mobilnih telefona u školi.
- Znam da to ne može u potpunosti da se zabrani, da je to mnogima faktor bezbednosti, ali od tog njihovog "kreativnog" korišćenja mobilnih telefona prosto ne može više da se zna kakve će sve zloupotrebe biti. Mora da se smisli neka regulativa o upotrebi telefona u školama. Svako ko je otkriven u nekoj zloupotrebi mora da bude sankcionisan. Nasilje je uvek ciljano ka onome ko je različit, može da bude fizički manji, da se drugačije oblači, ima lošije patike, ali se targetiraju i odlikaši - navodi Mrševićeva i dodaje:
- Moguće je da je ovo uvod u fizičko nasilje, prvo ide ismevanje na mrežama, i to treba da bude signal školi da ne zataškava problem nego da ga rešava.
Glas javnosti/Kurir
40 min