U tekstu proglasa se navodi da su na današnji dan, pre 77 godina, 20. oktobra 1944. godine, herojska partizanska vojska i sovjetska Crvena armija oslobodile naš grad, posle 1.287 dana fašističke okupacije. Beograd je okupiran u aprilu 1941. godine pošto su fašisti surovo bombardovali naš grad, uništili desetine hiljada kuća i zgrada i ubili hiljade ljudi i dece.
Oslobodiocima Beograda komandovao je general-lajtnant i narodni heroj Peko Dapčević. Danas jedan bulevar u našem gradu nosi ime po ovom heroju. Borbe za Beograd bile su toliko krvave da je za samo jednu kuću ili neku od predratnih zgrada ginulo desetine partizanskih i sovjetskih vojnika. A oslobađala se kuća po kuća, ulica po ulica, jer se okupator dugo spremao za opsadu boreći se do poslednjeg čoveka.
Okupator se za Beograd nije borio zato što je voleo našu prestonicu nego zato što je naš grad najveći i najvažniji grad ovog dela Evrope. Fašisti su znali da će, ukoliko izgube Beograd, saveznička vojska osvojiti njihovu prestonicu Berlin.
Hiljade partizanskih i sovjetskih boraca izgubilo je živote tokom devet dana borbi u "Operaciji Beograd". To su bili mladići i devojke koji su poginuli da bismo mi danas živeli u slobodi. Oni su sahranjeni na Groblju oslobodilaca Beograda, gde ćemo i danas položiti cveće u njihovu čast, poštujući žrtvu koju su podneli, navodi se u proglasu koji je pročitan učenicima.
Jutros je u svim beogradskim osnovnim školama deci pročitan Proglas Grada Beograda povodom Dana oslobođenja Beograda, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
- Ponosan sam jer slavimo svoju istoriju i našu antifašističku borbu. Do 2013. godine to je nažalost bilo zabranjeno u našem gradu - istakao je Vesić.
Ovaj događaj ima i svoju drugu stranu. Brojni intelektualci i domaćini su posle ovog proboja partizanskih snaga napustili, su bili uhapšeni, kao odmazda zbog navodne saradnje sa okupatorom. Istina je da je većina tih ljudi bili rojalisti, pravoslavne vere i građanske orijentacije. Veliki broj ljudi je nestalo, i posle toliko godina ne zna im se kako su skončali.
Sedam dana posle 20. oktobra 1944. i oslobođenja Beograda od nemačke okupacije nekoliko desetina jugoslovenskih partizana započeli su, po opisima spektakularnu, ali do danas slabo naučno istraženu, akciju „čišćenja" neprijateljske vojske. U podzemlju.
Iz ruševina, podruma, šupa, ali i kanalizacije trebalo je isterati sakrivene naciste, ali i neprijatelje iz građanskog rata - pripadnike četničkog pokreta i njihove saradnike.
O njihovim borbama se pisalo u medijima, neke scene se pojavljuju u kultnoj partizanskoj seriji „Otpisani", ali istorijskih podataka o njima nema.
(Glas javnosti)
26 min