Glas Javnosti

BOLOVANJE KAO BEŽANJE S POSLA: Najduže odsustvo u Srbiji trajalo 9,5 godina

Društvo
Autor:

Opšte je poznato da je jedan od velikih problema koji poslodavci imaju sa zaposlenima često odsustvovanje sa posla zbog bolesti.

Ranijih godina lekari su imali težak zadatak da utvrde ko je zaista bolestan a ko samo izbegava radne obaveze. Stručnjaci sada navode da se situacija promenila. 

Radnicima se odsustvo sa radnog mesta po ovom osnovu sve manje isplati, jer poslodavci na one koji često otvaraju bolovanje ne gledaju blagonaklono, a i zarada radnika se umanjuje za 35 odsto, piše Euronews. I danas ima slučajeva maratonskih bolovanja, od kojih je najduže u Srbiji koje je okončano trajalo čak 9,5 godina, dok jedan radnik još boluje od 2012. godine.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) za Euronews Srbija kažu da ipak nema zloupotreba i da su svi koji su odsutni sa radnog mesta zaista i bili bolesni, iako je prošle godine na bolovanju dužem od mesec dana bilo 35.000 radnika više nego 2019. godine. Broj obolelih prošle godine veći je za oko 14.000 u odnosu na 2020. godinu.

Najčešći dijagnoze zbog kojih su osiguranici na bolovanju dužem od 30 dana su povrede, bolesti mišićno-koštanog sistema, tumori, bolesti sistema krvotoka i duševni poremećaji. U Republičkom fondu napominju da epidemija Kovida 19 nije dovela do promene najčešćih dijagnoza, iako je broj radnika koji su bili na bolovanju dužem od mesec dana povećan.

- U 2019. godini 118.939 osiguranika je bilo na bolovanju, u 2020. godini dolazi do povećanja ovog broja, tako da ih je bilo 139.799, a trend rasta broja osiguranika koji su na bolovanju nastavljen je i u 2021. godini kada je na bolovanju bilo 154.032 osiguranika. Od značaja je navesti da su od ukupnog broja osiguranika koji su na bolovanju jedna četvrtina trudnice - kažu u RFZO.

Maratonska bolovanja ranije su bila česta i lekari su imali težak zadatak da utvrde ko je zaista bolestan, a ko samo ne želi da radi, odnosno ima nekog drugog posla. Poslednjih godina se, kažu stručnjaci, situacija promenila, pa na bolovanje ide samo onaj ko mora. Radnicima se odsustvo sa radnog mesta po ovom osnovu sve manje isplati, jer poslodavci na one koji često otvaraju bolovanje ne gledaju blagonaklono, a i zarada radnika se umanjuje za 35 odsto.

I danas ima slučajeva maratonskih bolovanja, od kojih je najduže u Srbiji koje je okončano trajalo čak 9,5 godina, dok jedan radnik još boluje od 2012. godine. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) za Euronews Srbija kažu da ipak nema zloupotreba i da su svi koji su odsutni sa radnog mesta zaista i bili bolesni, iako je prošle godine na bolovanju dužem od mesec dana bilo 35. 000 radnika više nego 2019. godine. Broj obolelih prošle godine veći je za oko 14.000 u odnosu na 2020. godinu.


Najčešći dijagnoze zbog kojih su osiguranici na bolovanju dužem od 30 dana su povrede, bolesti mišićno-koštanog sistema, tumori, bolesti sistema krvotoka i duševni poremećaji. U Republičkom fondu napominju da epidemija Kovida 19 nije dovela do promene najčešćih dijagnoza, iako je broj radnika koji su bili na bolovanju dužem od mesec dana povećan.

- U 2019. godini 118.939 osiguranika je bilo na bolovanju, u 2020. godini dolazi do povećanja ovog broja, tako da ih je bilo 139.799, a trend rasta broja osiguranika koji su na bolovanju nastavljen je i u 2021. godini kada je na bolovanju bilo 154.032 osiguranika. Od značaja je navesti da su od ukupnog broja osiguranika koji su na bolovanju jedna četvrtina trudnice - kažu u RFZO.

Prema podacima kojima raspolaže RFZO najduže bolovanje u Srbiji u periodu od 2007. godine do 2022. godine trajalo je 113 meseci, odnosno 9, 5 godina, a dijagnoza je bila hronična mijeloidna leukemija. Najduže bolovanje koje je još u toku počelo je 2012. godine.

- Na bolovanju koje traje godinu dana je trenutno 16 osiguranika, a sva koja traju duže su najčešće zbog maligne bolesti, a u manjem broju slučajeva i zbog bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva- kažu u RFZO.


Profesor medicine dr Petar Bulat, specijalista medicine rada za Euronews Srbija objašnjava da radnik koji tokom 18 meseci bude duže od 12 meseci na bolovanju mora da ide na invalidsku komisiju. To je, smatra, dosta dobar mehanizam zaštite bolovanja.

- Postoji obaveza lekara opšte medicine da svakog pacijenta, kada se približi šest meseci bolovanja, pošalje na invalidsku komisiju.Tako pacijenti koji su teško oboleli od malignih ili nekih drugih bolesti moraju dva puta godišnje na komisiju, gde lekari utvrde da se nisu izlečili, a komisija im ne odobrava invalidsku penziju, već im produži bolovanje. Zato imamo ta višegodišnja odsustva sa posla. Za neke od njih je finansijski verovatno i bolje rešenje da budu na bolovanju, nego da primaju penziju - objašnjava profesor.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje napominju da proveru bolovanja može da zahteva poslodavac ili RFZO. Kontrola se sprovodi u roku od mesec dana od ocene stručno-medicinskog organa, kada se sprovodi ponovno ocenjivanje ili u roku od godinu dana od ocene stručno-medicinskog organa, kada se radi veštačenje.

- Samo do pet odsto bolovanja se proverava, a u postupku kontrole nisu otkrivene zloupotrebe. Utvrđeno je da zdravstveno stanje osiguranika odgovara podacima iz medicinske dokumentacije, odnosno da postoje medicinski razlozi za bolovanje - navode u RFZO.


Javna je tajna da su mnogi radnici koji žive na selu neretko odlazili na bolovanje da bi obavili radove na njivi. Broj "obolelih" se tako u sezoni setve, žetve ili berbe naglo povećavao. Profesor Petar Bulat kaže da nije isključeno da se to i dalje dešava, ali smatra da je to sada mnogo manje. Ti radnici su ispod radara RFZO, jer fond ne raspolaže podacima o bolovanjima koja su kraća od 30 dana, pošto tokom bolovanja prvi mesec ide na teret poslodavca, dok od drugog i svaki naredni mesec bolovanje finansira država.

 - Sigurno ima zloupotreba, ali to nije česta praksa kao što se ranije dešavalo. Duga bolovanja i kalkulacije mogući su još samo u državnim ustanovama i javnim preduzećima, ali privatni poslodavci imaju svoj rezon i neće da plaćaju nekog ko neće da radi. To nije neka značajna pojava, ne mislim da je uzelo maha u ovom periodu. Ranije je to bilo mnogo izraženije. Drugačiji je tada bio odnos poslodavaca - navodi profesor.

Bulat kaže da se sada retko dešavaju zloupotrebe, ali navodi ranije primere, poput jedne žene iz Kruševca koja je sa posla odsustvovala duže od 14 godina. Drugi slučaj, kojeg se seća iz svoje karijere je od pre više decenija, kada su radnika iz Hrvatske poslali kod njega u Institut za medicinu rada u Beograd na ispitivanje, jer je sa posla odsustvovao duže od 10 godina.

- Čovek je imao svoj restoran u Vukovaru, a bio je negde paralelno zaposlen i primao platu i smišljao je izgovore da mu se godinama produžava bolovanje. Nedavno sam imao jednu pacijentkinju kojoj nije ništa, a ubeđena je da je bolesna i ona je na bolovanju duže od šest meseci, ali primeri poput njenog su neuporedivi sa onim nekadašnjim prevarama - kaže profesor.


On napominje da se dešava da radnici dolaze zbog mobinga ili premeštanja na neku drugu poziciju, jer ne žele da prihvate nove uslove rada, pa da je nekad teško razdvojiti da li se zaista radi o mobingu ili se iza toga kriju neki drugi problemi, jer se dosta stvari koje se manifestuju psihičkim tegobama prepliće. On ističe da je nekada samo to odsustvo i lek i da čovek kada se izmesti iz te sredine, gde postoji problem, može neretko realnije da sagleda kompletnu sistuaciju i kada se vrati da uspe da je reši.

 - Danas radnik ako nije zadovoljan novom pozicijom ili atmosferom na poslu može da pokuša da izbegne na kratko tu situaciju, da otvori bolovanje 15 dana, ali za to dobije 65 odsto plate i ne isplati mu se. Dakle, mora da bude mnogo ljut da bi to prolongirao. Posle 45 dana mora da ide na komisiju, pa da i njih ubedi i oni ga možda puste, ali mora opet da im se javi. Dosta je to pooštreno i kompleksno je da čovek nije bolestan, a da bude na bolovanju. To je sve teže - smatra specijalista medicine rada.

Profesor napominje da se prethodnih godina značajno promenio odnos prema bolovanju i da sada postoji druga krajnost. Mnogi da bi izbegli da se zamere poslodavcu ili iz finansijskih razloga, da ne bi dobili samo 65 odsto plate - dolaze bolesni na posao.

 - Poslodavci su uveli neke mehanizme da bi motivisali ljude da ne odsustvuju, pa neke firme stimulišu zaposlene koji nisu odlazili na bolovanje da učestvuju u dobiti, ako ga nisu koristili posledenja tri meseca. Ali, sve to vodi jednoj drugoj pojavi. Radnik, da bi sačuvao taj prihod, koji mu je bitan, radi i kad ne bi trebalo, i kada je bolestan. U razvijenom svetu je zabeležena sasvim nova pojava prezentizma, kada radnik dolazi na posao, a ne radi ništa jer ne može da radi,pošto je bolestan. LJudi ne žele na bolovanje da ne bi dobili manju platu i da bi učestvovali u dobiti i u drugim benefitima koje poslodavac nudi onima koji dolaze redovno na posao - navodi profesor Bulat.

On ističe da je takvih slučajeva u Srbiji bilo i tokom epidemije, kada su oni koji su bili zarazni dolazili na posao, prenosi Blic.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP