BILI SU NAJLEPŠI PAR U JUGOSLAVIJI, A NJIHOVU LJUBAV PREKINULA JE STRAŠNA TRAGEDIJA: Njoj je napisano najlepše ljubavno pismo koje je bilo KOBNO!

Sloboda Trajković bila je verenica Ive Lole Ribara, a ta ogromna ljubav završila se na tragičan način.

Rođena je u porodici uglednog apotekara Svetolika Trajkovića u Vrnjačkoj Banji. Njen otac je, kao veliki rodoljub, pomagao partizanima slanjem lekova, a brat Miroslav je bio aktivni učesnik Antifašističkog pokreta, pa je upravo zahvaljujući njemu, ona jednom pilikom upoznala čuvenog sekretara SKOJ-a – Ivu Lolu Ribara.

Po očevom zahtevu, brat Miroslav i sestra Milica su nastavili porodičnu tradiciju i upisali studije farmacije, dok je Sloboda bila student hemije.

Sloboda Trajković bila je verenica Ive Lole Ribara, dobila je ime u čast završetka Prvog svetskog rata, a umrla je ne želeći da izda svoju veliku ljubav... pic.twitter.com/VsRVoe0hJt

— La Pasionaria (@pristojna) March 21, 2018

Porodice Ribar i Trajković je za večerom 6. aprila 1941. trebalo da se dogovore oko svadbe Ive i Slobode, ali do ovog susreta nikada nije došlo zbog bombardovanja Beograda tog dana.,

Kada je počeo rat, a Lola krenuo u partizane, Sloboda je želela da krene sa njim, ali je on odbio rekavši joj da je suviše krhke građe i da neće izdržati surove uslove narodnoslobodilačke borbe.

Na njegov zahtev, ona se tada sklonila iz Beograda kod tetke u Vrnjačku Banju, ali nažalost, tako nije uspela da izbegne strašnu sudbinu.

Ivo Lola Ribar, narodni heroj: Sećanje Loline sestre Mire Vučković (1981) / Poslednje Lolino pismo https://t.co/2Nn1onlzIg pic.twitter.com/aglSMr7HFS

— Yugopapir (@Yugopapir) April 24, 2019

Ljubav između mladog para je bila veoma jaka, o čemu svedoči i Ivino pismo upućeno Slobodi, koje se danas smatra jednim od najlepših ljubavnih pisama ikada napisanih na ovim prostorima.

"Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam – optimista sam, kao i uvijek! – da te ono nikad neće stići već da ćemo se nas dvoje vidjeti i uvijek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.

U ovom trenutku, kada polazimo u posljednju, odlučnu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog i naša lična budućnost i sreća, – želim da ti kažem nekoliko prostih i jednostavnih stvari.

U mom životu postoje samo dvije stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo htjeli nismo, kao ni milioni drugih,mogli ostvariti izolovano, već samo preko naše borbe i nase pobjede. I zato su te dvije stvari u suštini, u meni samom, jedno.

Znaj dušo, da si ti jedina koju sam volio i koju volim. Sanjao sam i sanjam o našoj zajedničkoj sreći – onakvoj kakvu smo željeli, o sreći dostojnoj slobodnih ljudi. To je jedina prava sreća, jedina koju treba željeti.

Ako primiš ovo pismo – ako dakle ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati, najdraža! U svijetu u kome budeš tad živjela, naći ćeš , uvijek živ, najbolji dio mene samog i svu moju ljubav prema tebi.

Za tebe sam siguran da će tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na njemu, na putu života naći ćeš osvetu i sreću.

Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I želim da nikad ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s’ tobom dočekam veliki čas pobjede. Želim da te svojom ljubavi učinim onako srećnom kao što to zaslužuješ.

Uvijek tvoj."

Sloboda pismo nikada nije pročitala. Ono je došlo u ruke Gestapoa koji je zbog njega priveo celu porodicu Trajković, izuzev Slobode i sestre Milice, koja je tada živela u svom stanu i zahvaljujući tome jedina preživela tragediju.

Nemačka policija je deset dana mučila Slobodinu sestru Veru, misleći da je ona, a kada su shvatili da se Sloboda nalazi u Vrnjačkoj Banji, uhapsili su je tamo.

Ivo Lola Ribar, narodni heroj: Sećanje Loline sestre Mire Vučković (1981) / Poslednje Lolino pismo https://t.co/2Nn1onlzIg pic.twitter.com/aglSMr7HFS

— Yugopapir (@Yugopapir) April 24, 2019

Sloboda se tada našla pred nemogućim izborom – Gestapo joj je nudio da napiše Loli odgovor u kom će ga namamiti da dođe u Beograd, gde bi bio uhapšen u zamenu za živote sebe i svoje porodice.

I tako je Sloboda odlučila… Lolu nikada nije izdala i zajedno sa ostatnkom porodice je prebačena u logor na Banjici gde su 9. maja 1942. svi ugušeni u gasnoj komori.

Slobodin život kao inspiracija

Slobodina sestra Milica je mnogo godina kasnije, prisećajući se ove tragedije, u jednom intervjuu izjavila da Gestapo nije mogao da zna da je Sloboda Lolina verenica i da je tu informaciju Nemcima preneo neko blizak paru.

Ni Ivo Lola Ribar nije stigao da taj slučaj “istraži”. Poginuo je 27. novembra 1943. godine na Glamočkom polju, neposredno pre poletanja aviona kojim je trebalo da otputuje u Kairo, kao prvi diplomata nove Jugoslavije i šef prve vojne misije NOVJ.

U poslednjem pismu koje je poslao ocu Lola je pomenuo i Slobodu.

– Mojа Slobodа, onаko mаlа i nježnа, pošlа je u smrt kаo nа šetnju, s osmjehom, koji je uvijek bio njezin – napisao je.

Ime Slobode Trajković nosi jedna ulica na beogradskoj opštini Voždovac, a književnica Nada Marinković napisala je 1980. godine njenu romansiranu biografiju “Legenda o devojci Slobodi”. Dirnut njenom tragičnom sudbinom glumac Dragan Mićalović ćerku, takođe glumicu, nazvao je po njoj.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU