Glas Javnosti

SRAMOTA! Završe fakultete, neki i doktoriraju, a OSTANU FUNKCIONALNO NEPISMENI: Profesori traže poseban status za srpski jezik

Društvo
Autor: Glas javnosti

Društvo za srpski jezik i književnost podneće Ministarstvu prosvete inicijativu za uvođenje natpredmetnog statusa srpskog jezika i književnosti, koji, između ostalog, podrazumeva povećanje broja časova tog predmeta.

U obrazloženju inicijative Društva se navodi da razlozi za uvođenje natpredmetnog statusa imaju nacionalnu i obrazovnu osnovu.

- Maternji jezik predstavlja temelj nacionalnog identiteta, elementarni je i najvažniji posrednik u izražavanju duhovnog, intelektualnog i kreativnog potencijala pojedinca i najprirodnije vezivo u očuvanju jedinstva zajednice, održavanju kolektivnog pamćenja i predstave o kulturnom nasleđu nacije - piše u obrazloženju.


Na sajtu Društva u toku je potpisivanje inicijative. Vesna Lompar, predsednica Društva i vanredna profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu, za četiri dana skupljeno je oko 3.000 potpisa. Napominje i da treba imati na umu da su se obratili samo stručnoj javnosti, pre svega profesorima srpskog jezika i književnosti, piše Blic.

- Društvo za srpski jezik i književnost Srbije deceniju unazad skretalo je pažnju na nedovoljan broj časova srpskog jezika i književnosti na svim nivoima obrazovanja. Filolozi iz relevantnih naučnih i nastavno-naučnih institucija učestvovali su na nekoliko konferencija posvećenih traženju rešenja u vezi sa ovim problemom. Jedno od rešenja jeste da srpski jezik i književnost dobije natpredmetni status, što znači da mu pripadne posebno mesto u obrazovnom sistemu. Poznato je da ako učenici dobro vladaju maternjim jezikom, spremniji su i za učenje ostalih predmeta. Da bi se to postiglo, potrebno je, pre svega, povećati broj časova srpskog jezika. A natpredmetni status bi garantovao da se taj broj ne bi mogao smanjivati u nekim budućim reformama. Ovu inicijativu, sa potpisima kolega koji su je podržali, uskoro ćemo podneti Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije - izjavila je Vesna Lompar.

Da bi srpski jezik i književnost dobio natpredmetni status, ovaj predmet ne može biti skrajnut u korist bilo kog drugog predmeta, tj. njegov status i zakonski mora biti zagarantovan. Mora imati veći broj časova na svim nivoima obrazovanja: u šestom, sedmom i osmom razredu broj časova sa četiri treba povećati bar na pet (preko povećanja maksimalnog nedeljnog opterećenja učenika, tj. promenom člana 59 Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju), a u srednjoj školi treba uvesti najmanje još jedan čas (promenom člana 28 Zakona o srednjem obrazovanju), navodi se u tekstu inicijative.

- U atmosferi opšte neuređenosti našeg društva, pomanjkanja jezičke kulture na središnjim televizijskim programima, uzdizanja onih vrednosti koje ne podrazumevaju ni jezičku ni opštu kulturu, naravno da se manje ceni obrazovanje uopšte, a samim tim i srpski jezik se zanemaruje. Mogli bismo reći da i kod našeg najobrazovanijeg sloja stanovništva ponekad ne postoji svest o tome koliko je važno izražavati se pravilno i precizno - rekla je Lompar.

Iz Društva ukazuju da se povećanje broja časova ne sme se odnositi na povećanje trenutne norme nastavnika srpskog jezika i književnosti, jer bi se suprotno postupanje neposredno odrazilo na opadanje kvaliteta nastave, da povećanje ukupnog fonda časova podrazumeva otvaranje novih radnih mesta za nastavnike ovog predmeta, ali ne znači proširenje nastavnih programa.

Miloš Kovačević, doktor lingvističkih nauka i redovni profesor na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, kaže da srpski jezik i književnost u odnosu na gotovo sve druge maternje jezike u Evropi ima zapravo najmanji broj časova u školama, odnosno dosta lošiji status. Posebno kad se poredimo sa ruskim, turskim ili francuskim jezikom. Kako dodaje, na zimskom seminaru Društva dogovorena je ova inicijativa i on veruje da će uskoro zahtev biti na stolu ministra prosvete sa potpisima svih nastavnika i predavača srpskog jezika u ovoj zemlji.


- I sam ministar je rekao kako podržava ovu ideju i da moramo naći način da ju sprovedemo - kazao je Kovačević.

On smatra da je status srpskoj jezika toliko loš da se zapravo sveo na učenje u osnovoj školi.

- Sramota je da ljudi koji završe fakultete gotovo budu funkcionalno nepismeni. Da zlo bude veće, ima i onih koji doktoriraju a ostanu nepismeni. Smatra se da se srpski jezik zna sa rođenjem, time što ste izvorni govornik. Na fakultetima je učenje jezika katastrofa, a srednje škole su preopterećene, većinom se radi samo književnost. Zamislite školu gde niko osim nastavnika srpskog zapravo nije naučio srpski. Drugi nastavnici naš rad poništavaju, jer se ne drže zadatih normi, učenici to lako prepoznaju i kažu, "pa ni nastavnici tako ne govore". Teško da se da naći period u kome je jezička kultura bila u lošijem položaju nego danas - objasnio je Kovačević.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP