DRAGOLJUB ZBILJIĆ: Neustavan i štetan zakon o ćirilici
Autor: Glas javnosti
Patrijarh prećutao katastrofalan položaj srpske ćirilice u Srbiji Imamo li vremena da čekamo da nešto u vezi sa svojim Svetim ćiriličkim pismom naučimo pre nego što u Srbiji napustimo i ovih preostalih desetak procenata ćirilice, što ne dočeka nikakav (o)bol ni u ovoj čekanoj Besedi našeg Patrijarha na ovom Vukovom saboru
(Povodom Besede našeg Patrijarha na Vukovom saboru, 17. septembra 2023)
U Udruženju za zaštitu ćirilice srpskog jezika „Ćirilica“ iz 2001. (a verujemo i u svim drugim udruženjima za odbranu srpskog pisma) iznenađeni smo prilično što naš današnji Patrijarh (za vidnu razliku od prethodna dva naša Patrijarha) nije u svojoj Besedi na Vukovom saboru (17. septembra 2023) nije ni jednu jedinu reč posvetio današnjem (nije dovoljna jedna reč) katastrofalnom (protivustavnom) položaju Srpske Svete Ćirilice. A ako se tome ne posveti ni jedna jedina reč ni na Vukovom saboru koji se tradicionalno organizuje u slavu poslednjeg reformatora važeće srpske ćirilice (ocenjene i od naših i od stranih stručnjaka kao najsavršenijeg pisma na svetu) – na kom to drugom mestu postoji bolja prilika za to? Pogotovo kada o srpskom jeziku i pismu govori Patrijarh Srpske pravoslavne crkve, čiji su službenici postajali sveti ljudi, od kojih su neki – kao, na primer, Sveti Petar (Zimonjić) Mitropolit Dabrobosanski je preživeo Prvi svetski rat pomažući okupiranom Srpstvu (SrBstsvu) da u što većem broju preživi i dočeka oslobođenje, ali je u Drugom svetskom ratu bio uhapšen od ustaša i odveden s osnovnom optužbom da nije hteo pristati da Srpska pravoslavna crkva u Bosni službeno zameni svoje Sveto ćiriličko pismo hrvatskim latiničkim pismom i da preda svoje crkvene ćiriličke pečate da bi dobio latiničke.
Ovaj Sveti pravoslavni čovek nije dao ćirilicu i ćiriličke pečate, pa je odveden u policiju iz koje se nikada nije vratio i još nije otkriveno mesto gde je i kako ubijen zbog čuvanja Svetog srpskog pisma.
Nije bilo bolje prilike…
Svakako da nije bilo bolje prilike da Srpski Patrijarh u svojoj Besedi ovoga puta posveti koju reč duga ovom svom Svetom saborcu za svoje ćiriličko pismo i svoju Svetu čistu pravoslavnu veru. Nažalost nije bilo nijedne dužne reči pohvale ni zahvalnosti ni Svetoj ćirilici ni Svetom Mitropolitu koji je svoj život dao za ćirilicu koje danas u Srbiji nema više od desetak procenata u javnsoti. Sigurno, zbog toga, nije nimalo lako da to iz Božje Večnosti gleda večno živi Sveti Mitropolit Dabrobosanski Petar (Zimonjić).
Nije bilo bolje prilike ni da naš (srećom, živi s nama) Patrijarh spomene da se narodna jasno eksplicitno izrečena većinska volja s referenduma za važeći Ustav u stavu prvom, ključnom za srpski jezik i pismo (“U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo”, dakle jedno pismo, bez deobe i srpskog naroda po pismu, kao što je to u praksi svih prestižnih drugih jezika i naroda u svetu) – ne sme poricati, jer je, kažu, reč naroda zamena za reč Boga, kad i on zaćuti od našeg greha prema svom jeziku i, pogotovo, pismu.
Mogao je naš Patrijarh spomenuti i to da je i lingvistika (pravopisom u dvoaazbučju) i država (preko svojih poslanika u Skupštini Srbije 15. septembra 2021. glasala protiv svog naroda i njegove izričite i jasne odredbe u citiranom stavu ovde malopre, izglasavši Zakon o upotrebi srpskog jezika i ćirilice koji nije, kako je to u naprednom svetu normalno, usklađen s Ustavom, nego mu je nadređen i čak u tom zakonu (čiji je i stvarni naziv dat takav da ga normalan čovek ne može zapamtiti) nema ni onoga što danas postoji u svakom normalnom zakonu: ista prava i obaveze za sve građane u državi. U Srbiji, po ovom apsurdnom zakonu: jedni građani moraju da srpski jezik pišu srpskim pismom, drugi građani ne moraju, a treći građani su posebno i naročito privilegovani na taj način što – ako svojevoljno izaberu ćirilicu, oni će biti novčano nagrađeni manjim porezom.
Pošto je naša Sveta Pravoslavna crkva čitala Zakon o rodnoj ravnopravnosti i oštro mu, s pravom, zamerila i iz manjih razloga, očekivali smo da će Patrijarh pročitati i ovaj Zakon o upotrebi srpskog jezika i ćirilice od 15. septembra 2021. godine i, kroz ovu Besedu, objektivno — u službi narodu i njegovoj veri – pomoći vlastima da shvati da se ne sme usvajati zakon koji je i direktno eksplicitno neustavan i, uz to, ne sadrži ni minimum demokratičnosti pravn(ičk)og postulata da ne mogu bilo u čemu, pa ni u vezi s jezikom i pismom, građani biti međusobno neravnopravni jedni s drugima u različitim i pravima i obavezama. Naša Crkva je s pravom kritikovala loš Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a ovaj zakon o ćirilici, koji je kudikamo gori, nije ni spomenula, kao što ni Patrijarh nije spomenuo ni jednom jedinom rečju današnji katastrofalan položaj srpske Svete azbuke u Srbiji (da i ne govorimo o bukvalnom čekićanju ćirilice nedavno u Vukovaru i drugde izvan Srbije i koga to može da čudi ako ga ne čudi činjenica da je ćirilica bukvalno iščekićana (zamenjena već 90 odsto i u Srbiji, pod srpskom vlašću!).
Imamo od koga da učimo
Naš živi Svetac Mitropolit Dabrobosanski Petar (Zimonjić) sve je rekao 1941. godine Srbima svojim hrabrim a strašnim činom, ali mi smo na njega, izgleda, zaboravili u vezi s ćirilicom i u lingvistici, i u državi, pa i u ovoj Besedi našeg poštovanog Patriajrha.
Imamo li vremena da čekamo da nešto u vezi sa svojim Svetim ćiriličkim pismom naučimo pre nego što u Srbiji napustimo i ovih preostalih desetak procenata ćirilice, što ne dočeka nikakav (o)bol ni u ovoj čekanoj Besedi našeg Patrijarha na ovom Vukovom saboru.
U “Ćirilici” se bojimo da ne nastavimo i dalje da ne učimo od najboljih, najpametnijih i najhrabrijih svojih predaka i da i dalje ne brinemo ni o najvažnijim vrednostima, od kojih su reč (“Najpre beše reč”) i, svakako, uz reč i za reč – pismo najvažniji. Ako smo na svom jeziku i pismu nemi za njegove nevolje – nećemo moći da (p)ostanemo slični svojim najboljim precima. Volimo pobožno i neprijatelje i učimo od njih, ali najpre i najviše učimo od najboljih među nama samima u svemu, pa prvenstveno i u jeziku i pismu!
* Dragoljub Zbiljić, jezikoslovac s objavljenih 17 knjiga o srpskom jeziku i ćirilici i osnivač prvog Udruženja za odbranu srpske ćirilice (2001)
Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"
SKINI APLIKACIJU
.png)
