TREBA LI DA SE ZABRINEMO? Četbot bi mogao da zameni lekare i izgleda da će bolje brinuti o nama

Četbotovi, kao što znamo, mogu da generišu odgovore na zahteve i pitanja koja zvuče vrlo „ljudski“. U nedavnom testu, ta sposobnost je dala veštačkoj inteligenciji iznenađujuću superiornost u oblasti koja bi trebalo da bude jedna od suštinskih ljudskih aktivnosti – pružanje medicinske pomoći.

Kako bi sproveli test, tim istraživača sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu je analizirao r/AskDocs, forum na Reditu na kojem registrovani, provereni medicinski radnici odgovaraju na pitanja korisnika o njihovim zdravstvenim problemima. Istraživači su odabrali skoro 200 reprezentativnih pitanja sa foruma, počev od bizarnih („Progutao sam čačkalicu, prijatelj mi je rekao da ću umreti“) do zastrašujućih („pobačaj jedan dan nakon normalnog ultrazvuka?“). Zatim su ta pitanja uneli u virtuelno ustrojstvo ČetGPT-a, a druga grupa medicinskih stručnjaka je sprovela evaluaciju odgovora koje je dala veštačka inteligencija i lekari, ne znajući čiji su koji odgovori.

Rezultati su bili šokantni. Prvo, ČetGPT je daleko nadmašio lekare po korisnosti i upotrebljivosti odgovora . Gotovo bez izuzetka, odgovori četbota su ocenjeni kao tri ili četiri puta pouzdaniji od odgovora nesrećnih lekara. Štaviše, VI nije pokazala svoju manu koja se često javlja u nekim drugim situacijama, da daje pogrešne podatke. 

ŠUGA I DANAS POSTOJI: Lečenje traje nedeljama, osip je svuda

Ali ono što je bilo najupečatljivije, to je da su odgovori četbota, u proseku, ocenjeni kao sedam puta empatičniji u odnosu na odgovore ljudi. Sedam puta! Pružali su upravo ono što svi želimo od svog lekara: brižnost i emocionalnu vezu. Kao da je nemilosrdni android gospodin Data otkrio kako ubedljivo da oponaša saosećajnost doktorike Krašer iz Zvezdanih staza.

Očigledna sposobnost četbota da se nosi sa medicinskim pitanjima, kako stilom tako i sadržajem, nagoveštava stvarnu upotrebu ovih stvari u lekarskoj praksi. Uz neke izmene, ova VI pokrenuta velikim jezičkim modelima, mogla bi radikalno da unapredi način na koji ljudi komuniciraju sa pružaocima zdravstvene zaštite i preopterećenim medicinsko-industrijskim kompleksom.

Cilj eksperimenta sa empatijom nije bio da pokaže da ČetGPT može da zameni lekara ili medicinsku sestru. Cilj je bio da pokaže da četbot može imati ulogu u pružanju zdravstvene zaštite. Državni ili profitno orijentisani sistem zdravstvene zaštite ne zapošljavaju dovoljno lekara i medicinskih sestara, a očekuje od onih koje zapošljava da leče sve više pacijenata kao na pokretnoj traci.

„Ljudi teško dolaze do medicinske pomoći i očajni su“, navodi Džon Ajers, kompjuterski stručnjak i epidemiolog koji je bio glavni autor ove studije. Zato traže odgovore na forumima poput r/AskDocs. „To je način na koji se pacijenti snalaze.“

Pandemija kovida je nametnula potrebu onlajn kontakta između lekara i pacijenata. Prethodna istraživanja su pokušala da utvrde da li pacijenti i lekari vole da koriste ovakav sistem rada. Ajers i njegov tim je istraživao da li taj sistem zaista funkcioniše. „Koristili smo stvarne poruke, što niko do sada nije uradio.“ Rezultat, zasnovan na kvalitetu interakcija, bio je definitivan. „ČetGPT je ubedljivo pobedio“, kaže Ajers. „Ove stvari su verovatno već spremne za primenu u stvarnom svetu.“

Dečak ranjen u "Ribnikaru" nastavlja lečenje u Čikagu

Na osnovu početnog uspeha četbota, Ajers želi da vidi šta još može da obradi. „Želimo da započnemo nasumične kontrolisane studije, u kojima ćemo procenjivati poruke pacijenata u odnosu na ishode do kojih je došlo kod njih“, dodaje. Ne samo da li su poruke tačne ili empatične, već da li pomažu da ljudi ostanu zdraviji ili žive duže. Šta ako četbot može da pomogne nekome ko se oporavlja od srčanog udara tako što će mu preporučiti dijetu sa niskim sadržajem soli, ili ga podsetiti da uzima lekove i da ažurira tretman?

Unapređenje empatije u komunikaciji sa pacijentima može biti značajno jer mnogi ljudi osećaju da su isključeni iz zdravstvene zaštite. Njihova potraga za odgovorima na probleme sa zdravljem odvija se na forumima poput r/AskDocs. Nedostatak pristupa zdravstvenoj zaštiti, nedostatak vremena lekara i opšti problemi u sistemu zdravstvene zaštite dovode do toga da se ljudi okreću alternativnim rešenjima.

Postojeća rešenja veštačke inteligencije su već prilično dobra u dijagnostici. Specijalizovani sistemi VI su visoko obučeni da detektuju određene stvari, poput tumora ili sepse, koristeći specifične rezultate testova kao ulazne podatke. Međutim, takvi sistemi su skupi i teško ih je izgraditi. Zato medicinska zajednica sve više koristi četbotove kao jeftinije i dostupnije alate.

Ako pitate ljude da li im se sviđa ta ideja, većina za sada kaže ne. Prema istraživanju Istraživačkog centra Pju, 60 odsto Amerikanaca nedavno je reklo da ne bi želelo da VI postavi dijagnozu ili predloži terapiju. Međutim, verovatno će se suočiti s takvim sistemima bez obzira na to.

Mnogo toga što zdravstveni radnici već rade je prilično formalizovano, barem na najnižem nivou interakcije sa pacijentima. Kada pozovemo hitnu pomoć prvo nam postavljaju predefinisana pitanja kako bi odredili da li treba da se upute ka nama ili da samo daju savet. To se naziva trijaža.

KOLIKO ZAPRAVO OVAKVO LEČENJE FUNKCIONIŠE?Muzika za lečenje bolesti – opasan trend i unosna reklama

Nedavno je tim istraživača sa Harvarda postavio desetine opisa zdravstvenih problema pred tri grupe ljudi: lekare, osobe bez medicinskog obrazovanja i ČetGPT. Svi su zamoljeni da postave dijagnozu bolesti i daju preporuke za trijažu.

Osobe bez medicinskog obrazovanja su imale dozvolu da pretražuju internet – ono što medicinski stručnjaci nazivaju „dr Gugl“. Ali čak i uz tu pomoć, neobučeni ljudi su bili loši u dijagnostici, što ne iznenađuje.

Međutim, kako navode istraživači u nedavnoj preliminarnoj verziji – što znači da još nije pregledana od strane stručnjaka – četbot je bio gotovo jednako dobar u dijagnostici (ima je preko 80% tačnih dijagnoza) kao i lekari (koji su imali preko 90%). Što se tiče trijaže, ČetGPT je bio malo bolji od 70% tačnosti. To zvuči loše u poređenju sa 91% tačnosti kod lekara, ali ipak! Ovo je opšte namenski četbot, skoro jednako dobar kao potpuno obučen lekar.

Zamislite sada da se toj veštini dodaju rutinski, vremenski zahtevni zadaci u oblasti zdravstva koje bi četbotovi trebalo da mogu da obavljaju – kao što su zakazivanje pregleda, traženje prethodne autorizacije od osiguranja i upravljanje elektronskim medicinskim zapisima. „To su zadaci koje niko ko se bavi medicinom ne želi da radi, a oni predstaljaju veliku glavobolju, na njih se gubi dosta vremena, fizički i emocionalno su iscrpljujući", kaže dr Teva Brender. Možda bi četbot mogao barem da generiše početne korake ove vrste administrativnog posla. „Lekar bi onda mogao da preleti preko tih informacija i da pacijenta uputi dalje“, navodi doktorka Brender.

To deluje kao verovatan scenario. Visoko obučeni četbotovi će sarađivati sa lekarima, medicinskim sestrama i medicinskim pomoćnicima kako bi pružili empatičnije i potpunije odgovore ljudima kojima je potrebna nega.

U ovako napregnutom zdravstvenom sistemu, veštačka inteligencija zapravo može da donese veliko poboljšanje. „Lekar podržan znanjem i procesorskom snagom sistema veštačke inteligencije će biti samo bolji“, napominje Džonatan Čen, lekar na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford koji proučava sisteme veštačke inteligencije. „Potpuno je očekivano da će pacijenti posegnuti za nepotpunim medicinskim savetima od automatizovanih sistema koji su dostupni 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, umesto da mesecima čekaju na pregled kod specijaliste.“

Šta je dispneja, koji su njeni uzroci i lečenje

Da bi ovi sistemi vođeni veštačkom inteligencijom bili bolji, mnogi ljudi trenutno radi na manjim jezičkim modelima fino podešenim medicinskim podacima. Ako tim specijalizovanih medicinskih četbotova ima pristup individualnim medicinskim kartonima pacijenata, oni mogu da pruže ciljane savete. „Kada ova tehnologija dobije pristup elektronskim zdravstvenim kartonima pacijenata, to će biti prava prekretnica“, kaže Ajers.

Međutim, neko će morati da reguliše upotrebu veštačke inteligencije i vrši kontrolu sadržaja koju će ona pružati. Može se desiti da kompanije koje proizvode sisteme veštačke inteligencije u želji da što više uštede, a da što više zarade, možda neće dati najbolje verzije koje će biti dobre po pacijente. Ukoliko neka kompanija napravi četbota opremljenog najsavremenijom medicinskom bazom podataka, to isto mogu da naprave i poklonici alternativne medicine i ti četbotovi će davati opasne dezinformacije, i to na veoma ubedljiv i empatičan način.

„To je najgori scenario“, kaže Greg Korado, šef ogranka u kompaniji „Gugl“ koji proizodi medicinske sisteme VI. „Ovo nije nešto što bi trebalo da rade samo ljudi iz Silicijumske doline u izolaciji.“ To znači razvijanje ovih sistema u saradnji sa stručnjacima iz oblasti zdravstva, a ne samo sa izvršnim direktorima iz oblasti zdravstva – kako bi se osigurala privatnost, bezbednost i stvarna pomoć ljudima.

Neće biti lako, ali možda će biti neophodno. Nažalost, većina zdravstvenih sistema nije osmišljena tako da svima pruža kvalitetnu negu. Dok se to ne promeni, bilo bi dobro da imamo robote koji nam mogu pomoći da ostanemo zdravi. Ako pritom mogu i da simuliraju empatiju – možda i bolje od ljudi – to bi bila lepa preporuka, prenosi T02S.

SKINI APLIKACIJU