Šta je dispneja, koji su njeni uzroci i lečenje

Kratkoća daha može varirati od blage i privremene do ozbiljne i dugotrajne. Ponekad je teško dijagnostikovati i lečiti dispneju jer može biti mnogo različitih uzroka.

Dispneja je medicinski izraz za otežano disanje ili kratak dah. To je čest problem i simptom mnogih stanja koja utiču na respiratorni sistem. Otprilike 1 od svake 4 osobe koje dođu u hitnu pomoć ima dispneju.

Dispneja i njeni simptomi

Dispneja se može desiti zbog preteranog naprezanja, boravka na velikim visinama ili kao simptom nekoliko stanja.

Znaci da osoba ima dispneju su sledeći:

• kratak dah nakon napora
• otežano disanje
• stezanje u grudima
• brzo, plitko disanje
• osećaj gušenja
• lupanje srca
• šištanje
• kašljanje

Ako se dispneja pojavi iznenada ili ako su simptomi ozbiljni, to može biti znak ozbiljnog zdravstvenog stanja.

NOĆ U BEOGRADU: Hitnoj se najviše javljali ljudi sa povišenim krvnim pritiskom i astmatičari

Uzroci dispneje

Epizoda dispneje nije uvek direktno povezana sa zdravljem pojedinca. Osoba može da oseti nedostatak daha nakon intenzivne vežbe, kada putuje na veliku nadmorsku visinu ili zbog velikih temperaturnih promena.

Međutim, dispneja se obično odnosi na zdravstvene probleme. Ponekad je to samo slučaj neaktivnosti, a vežbanje može poboljšati simptome. Međutim, dispneja može biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema.

Ako otežano disanje počne iznenada, to je akutni slučaj dispneje, a uzrok mogu da budu:

• astma
• anksioznost
• upala pluća
• bolest srca
• strani predmeti koji ometaju disajne puteve
• alergijske reakcije
• anemija
• akutna slabost kao što je nedostatak gvožđa
• izlaganje opasnim nivoima ugljen monoksida
• otkazivanje srca
• hipotenzija (nizak krvni pritisak)
• plućna embolija (krvni ugrušak u plućnoj arteriji)
• kolaps pluća
• hijatus hernija (želudačna kila)
• multipla skleroza

Dispneja je takođe česta kod ljudi sa terminalnom bolešću. Ako osoba ima kratak dah duže od mesec dana, stanje se naziva hronična dispneja, a ona može biti uzrokovana:

• astmom
• hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP)
• srčanim problemima kao što su perikarditis ili kardiomiopatija
• gojaznošću
• intersticijskom plućnom fibrozom, koja uzrokuje ožiljke na plućnom tkivu

Oboljenja pluća

Neka dodatna oboljenja pluća takođe mogu izazvati kratak dah.

Primeri su:

• krup (gušobolja/katralni laringitis)
• traumatska povreda pluća
• rak pluća
• tuberkuloza
• pleuritis (zapaljenje tkiva koje okružuje pluća)
• plućni edem (previše tečnosti skuplja se u plućima)
• plućna hipertenzija (krvni pritisak u arterijama do pluća raste)
• sarkoidoza (klasteri inflamatornih ćelija rastu u plućima)

Glas javnosti/T02S

SKINI APLIKACIJU