Promene na koži i svrab mogu da zahvate veći deo tela, ili su ograničene na kožu ručnih zglobova, laktova, stomaka, pazušnih jama, između prstiju ruku, bradavica, butina. Kod odojčadi i dece najčešće je zahvaćena koža glave, lica, vrata, dlanova i tabana. Moguće su komplikacije u vidu lezija, odnono povreda kože, nastalih češanjem.
Simptomi bolesti javljaju se četiri do šest nedelja nakon infestacije kod osoba koje se prvi put infestiraju. Kod osoba koje su ranije već imale šugu, simptomi nastaju jednog do četiri dana po ponovnoj ekspoziciji. Osoba je zarazna od momenta ekspozicije pa sve dok se šugarac i njegova jajašca ne unište odgovarajućim lekovima.
Šuga se prenosi direktnim, ali produženim kontaktom sa kožom osobe sa šugom. Prenošenje indirektnim kontaktom, odnosno preko donjeg rublja i posteljine ostvaruje se jedino ukoliko su oni neposredno pre toga infestirani od strane obolele osobe. Kod odraslih osoba najčešći put prenošenja šuge je seksualni kontakt.
Imati šugu nije znak da je neko prljav, nemaran ili seksualno promiskuitetan.
Šugarac se ne prenosi kontaktom sa kućnim ljubimcima ili drugim životinjama.
Lečenje šuge sprovodi se skabicidnim sredstvima, odnosno sredstvima koje ubijaju šugarac prepisanim od strane lekara.
Neophodno je lečiti članove porodice ili seksualne partnere infestirane osobe. Terapiju treba ponovo sprovesti ukoliko je svrab i dalje prisutan dve do četiri nedelje nakon primene skabicida.
Sekundarne bakterijske infekcije leče se odgovarajućim antibioticima, prenosi K04S.