Željko Obradović polako ali sigurno stvara košarkašku silu od Partizana
Autor: Glas javnosti
Malo je toga dobro izgledalo na evroligaškoj premijeri Partizana i teškom porazu protiv Albe. Svima su u glavi tada bili flešbekovi poraza od Burse i još jedne sezone u kojoj se mnogo nadalo, ulagalo, a na kraju ništa specijalno nije dobilo.
Ipak jedan čovek je imao drugačije planove. Ne bi Željko Obradović bio to što jeste i sa toliko trofeja da nema strpljenja i viziju kako da ukomponuje ekipu koju vodi..
Zadržao je ključne igrače iz prošle sezone i pridodao im nekoliko imena pažljivo biranih i polako sklapa kocke ozbiljne priče.
Koliko je bitan kontinuitet, pogotovo u kompleksnim sistemima kakav je Obradoviećev i vreme da se prihvate njegove ideje, pokazuje činjenica da su glavni igrači Partizan u ovoj sezoni oni koji su bili nosioci i prošle godine.
Pobede nad Panatinaikosom i Žalgirisom u Evroligi bile su umetnička režija Kevina Pantera koji je zahvaljući većem broju opcija kojih crno-beli imaju na raspolaganju dobio više prostora i posle malog trokiranja, „produvao filtere“ i krenuo da rešeta iz svih pozicija.
Dobio je sjajni bek ono što mu je falilo, pomoć u spoljnoj liniji i sistem igre koji može da maksimizuje njegov kvalitet.
Matijas Lesor je u dosadašnjem toku sezone bio tas na vagi dobrih igara crno-belih jer je premašio sva očekivanja. Njegov potencijal nikada nije bio sporan, ali je igračka inteligencija i sposobnost da igra vrunski na evroligaškom nivou bila pod znakom pitanja.
Lesor ne samo da je uspeo da to radi iz večeri u veče, nego je trenutno peti najkorisniji igrač Evrolige, najbolji ofanzivni skakač i drugi najbolji bloker. Impresivno je kod njega što igra ogoman broj minuta zbog nedostatka alternative i što uspeva da se čuva od faulova koje je ranije pravio na mnogo nižem nivou.
Drastično je popravio slobodna bacanja i sveukupno igra na najvišem nivou u kariejri i u njegovom slučaju se Željkovo strpljenje najviše ispaltilo, a konstantan rad na unapređivanju svih segmenata značajno podigao njegov kvalitet.
Uz pomenutu dvojicu ključ Partizanovih odličnh igara je sjajna forma Zeka Ledeja.
Krilni centar je u drugom delu prošle sezone dosta pao u formi i mnogi su postali skeptični po pitanju njegovog kvaliteta, ali je i njemu trebalo vreme da potpuno pronađe sebe.
Kod njega se kao i kod Pantera videlo da im je dolazak nekoliko igrača i veći broj opcija u napadu prijao, jer je pritisak rivala na njima dosta manji jer odbrane moraju da se fokusiraju na više strana.
Ledej sjajno šutira sa tri, igrom na niskom postu daje dubinu crno-belima iz koje opet ide mnogo akcija za širenje reketa i tako u krug.
Od prošlogodišnjih akvizicija, Jam Madar je uspeo da značajan deo svog talenta prenese i na evroligaški nivo. Izraelac maksimalno koristi slobodu koju je dobio i beskompromisno napada svaki prostor i razigrava ekipu, a i u odbrani je podigao nivo agresivnosti.
Često uspeva da isforsira grešku rivala tokom presinga i inicira kontranapad za lake poene.
Kada se na igre prošlosezonskih nosioca dodaju zvučna imena koja su pojačala ovog leta i kod kojih ima još mnogo prostora, jasan je veliki potencijal ove ekipe.
Džejms Naneli se najbrže uklopio u ovaj sistem i već doneo šutersku moć, iako brojke govore da ima još mnogo prostora. Još uvek ne ulaze neki šutevi na koje je navikao najbolji trojkaš Evrolige svih vremena, ali je samo njegovo prisustvo na terenu takvo da tera protivničke odbrane na prilagođavanje.
Dante Egzuma je povreda isekla taman kada je počeo da hvata ritam i crno-belima ostaje da se nadaju da pauza neće biti preduga. Egzum je igrao promenljivo na samom početku, ali je Obradović polako počeo da ga stavlja u situacije koje mu leže i da izvlači ono najbolje iz njega, a to je sjajna prodor igra, sposobnost da završa pod kontaktom i sigurnost na lopti.
On možda nije plejmejker kakvog su navijači očekivali, ali sve je izvesnije da će taj deo Obradović rešavati sistemski umesto dominantnim kreatorom.
Janis Papapetru je u napadačkom smislu možda najmanje pokazao i šuterska forma je ispod očekivanja, ali Grk nikada nije bio elitni napadač, a neke od akcija na niskom postu koje se igraju za njega će pre ili kasnije početi da realizuje na visokom nivou, a kada na to doda samo prosečan šut za tri koji je imao tokom karijere, otvoriće se mnogo novih napadačkih setova.
Ono što sada trenutno radi na vrhunskom nivou jesu odbrana i skok. Papapetru je često primarni defanzivac na najboljim protivničkim bekovima, sjajno odrađuje preuzimanja i igru na strani pomoći i kontroliše skok. Obično kada je on na terenu, Madar i Egzum imaju luksuz da se kockaju na liniji dodavanja i budu agresivniji.
Iako je Partizanova odbrana još uvek dosta daleko od napada, ali bi bi bez Papaetrua bila još lošija.
Čitavu pričau je lepo zaokružio Danilo Anđušić koji je doneo još vatrenog potencijala. Ne komplikuje previše, šutira čim mu se ukaže prilika i povremeno zavrti pikenrol kada sve drugo zašteka. Tačno zna svoju ulogu, narodski rečeno „ne ide dalje od opanaka“.
Igre sa početka ove sezone najbolje pokazuju da je za kompleksan sistem Željka Obradovića potrebno vreme, aprostora za napredak u ovom timu ima mnogo.
Za Partizan će najbitnije biti da sada reši probleme s apovredama i nastavi da raste, a onda ništa nije nemoguće.
SKINI APLIKACIJU
.png)
