EP SE JOŠ JEDNOM OBRUKAO PRED ISTORIJOM POVODOM UKRAJINE: Liberalni zapadni globalisti iz EU optužuju za udruženo sadejstvo pravoslavlja i islamista!
Autor: Glas javnosti
Evropski parlament se još jednom obrukao pred istorijom koja se ovih dana i nedelja dramatično piše u Ukrajini, ali ne samo za Ukrajinu, već za svekoliko čovečanstvo.
U svetu uzastopno izloženom pravim biblijskim kušnjama (da li kaznama?), velikoj migrantskoj poplavi iz 2015, još neokončanoj pandemijskoj pošasti i, najzad, ratu na (za sada samo) Starom kontinentu, delegati Evropskog parlamenta većinski neodgovorno nastavljaju svoj iracionalni ples po taktovima histeričnog antiruskog bolera, čiji se koncentrični krugovi ne šire snagom ljubavi i poleta, kao u onom Ravelovom, već zaslepljenom opsednutošću ideološkom mržnjom koja sužava svest i uništava dušu, a čiji se kompozitori luciferski cerekaju u bezbednoj dubini svoje tame.
Većina Evrope opsednuta zaslepljenom ideološkom mržnjom prema Rusiji
Ogromnom većinom, sa 552 glasa „za“, 81 „protiv“ i 60 „uzdržanih“, na plenarnom zasedanju EP u sredu 10. marta, uvojena je „Rezolucija o stranom izbornom mešanju i dezinformacijama u nacionalnim i evropskim demokratskim procesima“.
Od same „Rezolucije“ koja je, iako sasvim jasna u poruci i nameni, neizbežno formulisana diplomatskim, birokratizovanim i uopštenim jezikom međunarodnih organizacija, neuporedivo zanimljiviji je opsežan „Izveštaj“ letonske delegatkinje Sandre Kalniete, na osnovu koga je tekst „Rezolucije“ sastavljen, a koji je takođe zvanični dokument Evropskog parlamenta. Njen „Izveštaj“ prethodno je razmatran i takođe velikom većinom usvojen na sednici Specijalnog komiteta za strano mešanje u sve demokratske procese u EU, uključujući dezinformacije.
Nečasne uloge Vladimira Bilčika i Tonina Picule
Usamljen je ostao glas sa prave evropske levice, koji je ovaj izveštaj o dezinformacijama nazvao dezinformacijom. Treba li se čuditi tome što su među onima koji su se usrdno založili za usvajanje „Izveštaja“ letonske koleginice bili i Vladimir Bilčik i neizbežni Tonino Picula?
Dva pasusa iz ovog višestruko indikativnog dokumenta, označeni rednim brojevima 121. i 131, privlače posebnu pažnju, jer je u njima učinjen iskorak koji otkriva duboku ideološku pozadinu ukupnog negativnog odnosa liberalno-globalističke, (post)hrišćanske Evrope i Zapada prema svetu pravoslavlja i islama, kao civilizacijski inferiornim sociokulturnim formacijama na planeti.
Pošto će malo ko pročitati predmetni „Izveštaj“, vredi u celini navesti dva pomenuta odeljka, odnosno njihove segmente koji se odnose na našu temu:
„121. (Evropski parlament) osuđuje nastojanja Rusije da iskoristi etničke tenzije na Zapadnom Balkanu kako bi rapalila sukobe i podelila zajednice, a što može dovesti do destabilizacije čitavog regiona; zabrinut je pokušajima Pravoslavne crkve u zemljama poput Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a posebno u njenom entitetu Republici Srpskoj, da ističe Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti i da ojača veze između države i crkve; alarmiran je time što Mađarska i Srbija pomažu Kini i Rusiji u ostvarivanju njihovih geopolitičkih ciljeva“.
„131. (Evropski parlament) zapaža da se strano mešanje može vršiti i uticajem i instrumentalizacijom verskih institucija, primerice ruskim uticajem na pravoslavne crkve, osobito u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, a naročito u entitetu Republika Srpska, u Gruziji i do izvesne mere u Ukrajini, uključujući i sejanje razdora među lokalnim stanovništvom, razvijanjem pristrasnog pisanja istorije i promovisanjem antievropske agende, uticajem turske vlade posredstvom džamija u Francuskoj i Nemačkoj i saudijskim uticajem posredstvom selefijskih džamija širom Evrope, koje propovedaju radikalni islam“.
Evropa opsednuta udruženim štetnim delovanjem pravoslavlja i islamizma po demokratske procese
Dakle, izričito se u istom pasusu ukazuje na opasnost koju po demokratske procese u Evropi navodno predstavljaju pravoslavlje i islamizam, koji bi tako objektivno bili u nekoj vrsti sadejstva! Nastranu to što je ovakav odnos nepoštovanja prema pravoslavnim crkvama i njihovom delovanju u jednom političkom dokumentu ogoljeni primer arogantnog sekularističkog ignorisanja duhovne dimenzije života i verskih osećanja mnogih građana na evropskom kontinentu, što nije neka novost. U ovom „Izveštaju“ se prvi put u istom paragrafu upozorava na udruženo štetno delovanje pravoslavlja i islamizma po demokratske procese.
To čak i sa stanovišta interesa koje zastupaju i ciljeva kojima teže autori ovog dokumenta nije ni inteligentno ni taktički mudro.
Moglo se o nepoćudnosti pravoslavnih crkava progovoriti u jednom, a o gresima islamista u drugom, tekstualno malo udaljenom paragrafu.
S obzirom na nesumnjivo političko i diplomatsko iskustvo podnosioca „Izveštaja“, ovakva nespretnost iznenađuje. Mogla bi se, eventualno, objasniti, s jedne strane, stanjem šoka i pometenosti koji je specijalna ruska vojna operacija u Ukrajini izazvala u evropskim političkim i intelektualnim krugovima, iako su godinama svojim odnosom prema velikom istočnom susedu proizvodili razloge da do nje u jednom trenutku dođe.
S druge, pak, strane, u poslednje vreme je moguće zapaziti da antiruski Zapad više i ne brine o formi saopštavanja svojih stavova, a o diplomatskom tonu i etikeciji da i ne govorimo, u šta spada i odsustvo ranije prisutnog staranja da ti stavovi i ocene deluju racionalno i uverljivo. Sve se baca u lice ogoljeno i drsko, rutinski hladno i neosetljivo.
Evropa svima poručuje: Ako hoćete, verujte, ako nećete, ne morate – mi i onako radimo po svome! I lažemo, ne trepnuvši
Ovaj manir podjednako važi i za domaću i za stranu javnost. No, to odustajanje od mimikrijske taktike i diplomatske retorike ima i jednu dobru stranu.
Stvarni, dubinski motivi (tobože) liberalnih zapadnih globalista i sistem vrednosti iz kojeg se ti motivi generišu, a onda politički, ekonomski, vojno i kulturno operacionalizuju, otkrivaju se u svoj svojoj civilizacijskoj izopačenosti.
Mada privremeno može drugačije izgledati, to nije izraz snage i samouverenosti, već suštinske slabosti i samozarobljavajuće ograničenosti vizije sadašnjosti i budućnosti sveta. A njeno glavno obeležje je totalitaristička isključivost, upravo protiv čega se navodno bore, i u ovom znakovitom, dalekosežno poučnom dokumentu.
Evroparlamentarci žive sa duboko ukorenjenom zabludom o zapadnoj civilizacijskoj supremaciji
Dva temeljna ishodišta raspoloženja koje su evroparlamentarci demonstrirali usvajanjem ovog „Izveštaja“ i na njemu zasnovane „Rezolucije“ jesu duboko ukorenjena zabluda o zapadnoj civilizacijskoj supremaciji i smeša prezira, odbojnosti i straha pred Istokom, što se u odnosu prema svemu ruskom i pravoslavnom po ko zna koji put izlilo iz korita ljudskosti kao divlja, nesputana mržnja.
Emblematična je u ovom pogledu i delegatska inkarnacija podnosioca „Izveštaja“, letonske političarke, aktivistkinje i spisateljice Sandre Kalniete, svojevremeno (2002-2004) ministra inostranih poslova i višekratnog ambasadora svoje zemlje u inostranstvu. Ona je, kao petogodišnja devojčica, domovinu Letoniju videla prvi put 1957. godine, jer joj je porodica pre toga bila internirana u Sibir, gde je i rođena.
Nema sumnje da je porodična golgota, delimično ispričana u knjizi „U balskim cipelama u sibirskom snegu“ (2001), prevedena na više jezika, kod nje razumljivo uzrokovala izraziti animozitet prema Rusiji, čime se svrstava u red mnogobrojnih rusofobnih političara i intelektualaca koji daju ton javnom mnjenju i spoljnopolitičkom nastupu baltičkih i nekih skandinavskih zemalja.
Čitavu svoju političku karijeru ova članica Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta posvetila je borbi protiv totalitarizma, sa karakterističnom sklonošću izjednačavanja nacizma i komunizma i težištem na razobličavanju totalitarnog komunističkog režima u SSSR.
Putinovu nekomunističku Rusiju ona, naravno, vidi kao alotropsku modifikaciju i kontinuitet ruskog totalitarnog velikodržavlja.
Nastavak teksta možete pročitati OVDE.
Prof. dr Darko Tanasković, islamolog i publicista/Između sna i jave
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
