Najnovija istraživanja ukazuju da prekomerne doze pojedinih vitamina pre mogu da naškode zdravlju nego da mu koriste, a moguće je da izazovu i preranu smrt
Vitamin C uzimamo kada smo nazebli, multivitaminsku pilulu kada smo mamurni, a uz to verujemo da su vitamini bezopasni. A, možda i nisu . Američki i finski naučnici ustanovili su da pušači koji uzimaju antioksidant beta-karotin dramatično povećavaju rizik da dobiju rak pluća. Druga istraživanja ukazuju da visoke doze vitamina E, koga koriste milioni ljudi da bi sprečili srčana oboljenja i usporili proces starenje, mogu povećati rizik od dobijanja moždanog udara.Čak i prekomerno korišćenje vitamina C može dovesti do stvaranja slobodnih radikala koji oštećuju DNK što dovodi do preranog starenja i raka.
Stručnjaci za istraživanje antioksidanata kažu da ljudi ne treba da se uznemiravaju i da su vitamini, u umerenoj količini, dobri za zdravlje, ali upozoravaju: Pušači ne bi smeli da uzimaju više od 6 mg beta-karotina dnevno, dok nepušači mogu da uzimaju do 10 mg dnevno. Vitamin A takođe može da bude veoma štetan ako se konzumira u prekomernim količinama.
Vitamin E je dugo bio slavljen kao vrhunski antikancerozni i antistarosni sastojak. Finski istraživači su ustanovili da su pušači koji uzimaju 50 mg dnevno (pet puta više od PDK) oko 50% podložniji moždanom udaru praćenom krvarenjem. Ipak, budući da na taj tip udara otpada samo 20% svih moždanih udara, i budući da doza od 50 mg dnevno za 14% smanjuje rizik od drugog tipa udara - krvnog ugruška na koji otpada 80% svih udara - teško je proglasiti vitamin E štetnim. Preporuka medicinskih stručnjaka je da maksimalna dnevna potrošnja vitamina E iznosi 40 mg dnevno. Oni insistiraju da je vitamin E ne samo bezbedan, nego i da dramatično poboljšava šanse za duži životni vek.
Velike doze vitamina B6, koje uzimaju mnoge žene da bi olakšale predmenstrualni sindrom, mogu takođe da naškode organizmu. Eksperti procenjuju da uporno i dugotrajno konzumiranje više od 200 mg dnevno - oko 100 više od PDK - stvara rizik od trajnog oštećenja nervnog sistema. Vitaminska folna kiselina, na primer, može da poremeti dejstvo vitamina B12, a možda i vitamina B6, ako se uzima u prekomernim količinama.
Naučnicima još nije jasno zašto vitamini, toliko važni za zdravlje, mogu da budu toksični ako se uzimaju u previsokim dozama. Najverovatnije objašnjenje glasi da je naše telo osposobljeno da prihvati samo količine koje potiču iz neposredne životne sredine. Uprkos sve brojnijim dokazima da određeni vitamini uzimani u visokim dozama mogu da budu štetni, naučnici koji ih ispituju koriste ih u istim količinama kao i svi ostali. Oni smatraju da vitamini, ukoliko se uzimaju u optimalnim količinama, predstavljaju značajan doprinos dugom i srećnom životu. Najbolji savet za sada glasi - pridržavati se uputstva na bočici. Mnogobrojni su dokazi da vitaminski aditivi mogu da poboljšaju zdravlje.