Četiri vežbe koje vam mogu pomoći da pronađete sreću i radost
Autor: Glas javnosti
Biti istinski živ znači: biti ono što jesi, biti sada i ovde...
Ovde ćemo vam predstaviti četiri vrlo jednostavne vežbe koje vam mogu pomoći da pronađete svoju sreću i radost, a samim tim i mnogo bolje zdravlje.
Prvu vežbu nećemo izlagati - otkrijte je u sledećoj priči.
Čuveni učitelj zena po imenu Rjokan boravio je u podnožju jedne planine i vodio vrlo jednostavan život. Jednog dana u njegovu kolibu ušao je lopov, ali nije našao ništa vredno krađe. Dok je preturao naokolo, naišao je Rjokan i rekao mu: Baš si se namučio. Ne možeš sad otići praznih ruku - da bi mu zatim dao svoju odeću i pokrivač. Zbunjen, lopov je se to uzeo i pobegao. Učitelj je seo na prag kolibe, pogledao u sjajni Mesec na nebu i pomislio: jadničak! Kad bih samo mogao da mu dam ovaj prelepi Mesec!
Kakvu vrstu vežbe preporučuje ova priča? Ova vežba je izvanredna za one koji traže postepene ali dugotrajne rezultate. Vi možda želite nešto što će se odmah pokazati? Možda želite momentalno iskustvo radosti? Sreću koju ćete istog asa doživeti? Onda pokušajte sa sledeće tri vežnbe.
PRVA VEŽBA - Pokušajte da od srca kažete:
Kako sam srećan-sretna! Kako sam zahvalan za sve ovo! Znate li da je nemoguće biti istinski zahvalan a ne biti srećan.
Jednom rabinu došao je potpuno unezvereni čovek i rekao mu: Rabi, pomozi mi! Moja kuća je pakao! Živimo svi u jednoj sobi - ja, moja žena, deca i porodica moje žene. To je pakao! Nema mesta za sve. Rabin se nasmešio i rakao mu: U redu, pomoći ću ti, ali moraš mi obećati da ćeš učiniti sve što ti budem naložio. Naravno - uzviknuo je čovek - Obećavam ti sve što god mi kažeš da učinim!
Rabin mu je naložio: Koliko imaš životinja? Čovek mu je odgovorio: Jednu kravu, kozu i šest kokošaka. Tada mu je rabin naložio: Uvedi sve te životinje u sobu i javi mi se za nedelju dana.
Čovek nije mogao da poveruje svojim ušima, ali dao je obećanje rabinu da će ga poslušati. Potpuno slomljen vratio se kući. Posle nedelju dana, sav rastrojen, došao je kod rabina i rekao mu: Ja ludim, ludim! Dobiću čir! Preklinjem te učini nešto, pomozi mi! Rabin mu je smireno odgovorio: Idi sad kući, izvedi životinje iz sobe i vrati ih u štalu. Dođi za nedelju dana. Čovek je otrčao kući. Kada je prošlo i tih nedelju dana, pojavio se kod rabina. Oči su mu blistale od radosti kad je uzviknuo: Rabi, mnogo nam je lepo, u kući je pravi raj! Shvati ste, zar ne? Večito sam se žalio što hodam bos, sve dok nisam upoznao čoveka bez stopala.
Ako se naučite zahvalnosti, pronaći ćete tajnu sreće. Pokušajte. Zamislite sebe u situaciji paralizovane žene. Stavite se u njen položaj! možete čak leći na pod da biste bolje osetili njenu situaciju. Zamislite da ste paralizovani i recite: Mogu da učinim najlepše stvari na svetu. Imam sve ono što je najlepše na ovom svetu! Otkijte koje su najvažnije stvari na svetu.Tada ćete otkriti šta zaista znači voleti, kušati, mirisati, gledati, slušati, opipavati. Desiće vam se da napokon čujete cvrkut ptica, šum vetra u krošnjama i glasove bliskih osoba, da vidite njihov lik. Otkrićete sve ove stvari i konačno okusiti tajnu zahvalnosti.
DRUGA VEŽBA - Veoma je jednostavna: mislite na jučerašnji dan.
Setite se šta se dešavalo, jednog događaja za drugim i izrazite svoju zahvalnost za svaki od njih. Recite: Hvala, kakva sreća da mi se to dogodilo! Veomaje verovatno da ćete se setiti i nekog neprijatnog događaja. Zastanite, razmislite. To što mi se desilo, desilo se za moje dobro. Ako tako zaključite, recite Hvala i nastavite. Takođe, ako vam se ne sviđa kako ste proveli jučerašnji dan, ako ste bili nervozni i neraspoloženi, zapitajte se: Zašto sam upropastio jučerašnji dan, zašto sam bio onakav umesto da uživam u danu. Sigurno ćete sebi reći: E, da mi se sad vratiti u jučerašnji dan, kako bi ga lepo proživeo.
Zbog toga, danas, to jest sada, proživite svaki momenat punim plućima, sa ljubavi i mirom u duši, da ne biste sutradan ponovili sebi pitanje Zašto sam upropastio jučerašnji dan?
TREĆA VEŽBA povezana je sa verom.
Prethodne dve bile su povezane sa zahvalnošću. OVa se tiče vere, verovanja da je sve što postoji dato od Boga za dobrobit svakoga od nas. Tu vežbu nazivamo blagoslov. Mislite na događaje iz prošlosti, prijatne ili neprijatne i recite: Dobro mi je činilo, to su bile dobre stvari za mene. Mislite na stvari koje vam se sada dešavaju i recite: Dobro je, dobro je ovako... Pomislite na budućnost i recite: Sve će biti dobro, dobro će biti... Znate li šta će se dogoditi? Vera će se pretvoriti u radost. Vera koja se zasniva na ubeđenju da je sve u Božjim rukama i da će se sve okrenuti na dobro za nas i za našu sreću.
Pretpostavimo da imamo psa. U mozak mu ugradimo čip i pošaljemo ga daleko od nas, a odavde mu šaljemo signale. Kažemo mu: Hop! i on skoči. Kažemo: Lezi! i on legne. Svi su zadivljeni. Ali on je samo objekat daljinskog upravljanja, što može biti odgovarajuća slika za milione ljudi na ovom svetu. Ajnštajn je rakao da je lakše razbiti atom nego predrasudu. Ljudi nisu ono što su, na određeni način, gotovo svi su kontrolisani. Šta je rezultat? Postaju marionete: ponašaju se, rade i osećaju na mehanički način. Nemaju živa osećanja niti živo ponašanje, a nisu čak ni svesni toga. Odgovaraju na glasove ljudi, na iskustva koja pripadaju prošlosti. Doživeli su određena iskustva koja su ih obeležila za ceo život, koja ih drže pod kontrolom. Zato nisu slobodni, nisu živi. Eto osnovne prepreke duhovnom životu. Kada prestanemo mehanički da živimo, prestaćemo da budemo
Vežba je sledeća: pomilsite na neki događaj iz bliske prošlosti. Nešto što se dogodilo juče, ili prošle nedelje. Ne izbegavajte da se prisetite neprijatnog događaja. Još bolje ako je neprijatan. Potrebno je da zapazite kako reagujete na sećanje, šta osećate, kakva su vaša ubeđenja i stavovi u odnosu na događaj o kome razmišljate. Posmatrajte sve to i upitajte se na čiji glas odgovarate. Smognite hrabrosti da upitate sebe: Da nije ovo reakcija neke druge osobe u meni? Nekoga iz prošlosti koga nosim u sebi?
Ova vežba traje desetak sekundi, najduže minut. Ako hoćete da postignete maksimalni učinak, morate se duže zadržati i posmatrati različite događaje u toku jednog dana. Posmatrajte svoje reakcije. Posmatrajte bez prosuđivanja o svemu tome, bez prihvatanja ili odbacivanja, budite nepristrasan posmatrač.Gledajte! ne morate čak ni da postavljate sebi pitanja koja su vam predložena. Ako vam to odvlači pažnju, zaboravite na pitanja. Ograničite se na posmatranje. Svaka mehanička reakcija će iščeznuti i počećete da živite. Tada ćete zapaziti promenu.
Jeste li svesni da pretrpite šok? Slušajte! Ispitajte sopstveni život. Ispitajte sve svoje misli i videćete da su najčešće okrenute prošlosti ili budućnosti. Postanite svesni koliko malo živite u sadašnjosti, baš sada, koliko ste malo živi i doživećete šok. Mislite o svemu na ovaj način. Ljuštite narandžu da biste je pojeli, ali ako je vaš čitav um usredsređen na to kako ćete pojesti narandžu, znate li šta može da se desi? Vi uopšte ne ljuštite narandžu, jer niste prisutni, a kada je budete jeli nećete toliko uživati u njoj, jer ćete mislima biti na nekom skroz drugom mestu.
Kako da vam se ukaže pomoć?
Po jednoj legendi, Buda je prešao čitavu zemlju u potrazi za prosvetljenjem. Posetio je ključne mudrace svog vremena, praktikovao je sve moguće duhovne discipline, ali nije dostigao prosvetljenje. Na kraju je odustao. Očajan, so je pod smokvu i prosvetlio se. Godinama kasnije, učenici su ga pitali: Učitelju, reci nam tanju prosvetljenja. Kako si došao do njega? Ali tajne i tehnike nisu postojale. Buda je to pokušao da im objasni. Ali učenici su hteli da saznaju tehniku, kako se to ostvaruje u praksi. Onda je Buda rekao: U redu, otkriću vam tehniku. Kada udišete budite svesni činjenice da udišete, a kada izdišete budite svesni činjenice da izdišete.
Zanimljiovo, zar ne? Ne izgleda baš kao neki duhovni savet. Znate li šta je bila njegova namera? Želeo je da učenici urone u sadašnjost, da postanu svesni onoga šta se dešava sada i ovde! On je znao, u svojoj prosvetljenosti, da Bog nije sutra, da je Bog sada.
Život nije sutra, život je sada. Ljubav nije sutra, ljubav je sada. Prosvetljenje je sada. Ako živite za to sada, bićete prosvetljeni. Zaista. Činite svasti jednu po jednu i u sebi formulišite rečima onoi što činite. Izuzetno korisna vežba za iskorak u sadašnjost, da bi se živelo sada, da bi se živeo život, vaš život. To je ono što vam je potrebno da biste konačno počeli da živite, da biste bili ono što jeste, da biste postojali sada.
Pređimo na sledeću stvar: biti ovde. To znači da izađemo iz sopstvenog uma i vratimo se sopstvenim čulima. Ili da bukvalno izađemo iz sfere apstraktnog i prepustimo se neposrednom iskustvu. Jedna priča o američkom vojniku tokom korejskog rata je veoma lepa. Na Dan zahvalnosti, najveći američki praznik, osetio je neizmernu nostalgiju za kućom. Jedan bračni par, koji je dugo živeo u Americi, pozvao ga je na ručak. Na svoju veliku radost i iznenađenje, video je da su ispekli ćurku, njegovo omiljeno jelo. Dok se obilno služilo, upustio se u živ razgovor sa ukućanima. Kada se razgovor završio, njegov tanjir je bio prazan. Vojnik je postao svestan da u stvari kao da nije ni jeo, jer se uopšte nije sećao ukusa pečenja. To je ono što zovemo ulaženje u ovde. Autor: Antoni de Melo.
SKINI APLIKACIJU
.png)
