Studija Nacionalnog univerziteta u Singapuru takođe otkriva da čak i kraće dremanje ume da smanji pospanost i poboljša raspoloženje.
Ali, samo ono od pola sata ima moć da poboljša i pamćenje, a sa njim i proces primanja novih informacija i njihove obrade.
Naučnici su istraživanje sproveli na 32 osobe koje su svaki drugi dan morale da odremaju 10, 30 i 60 minuta.
Rapoloženje, subjektivna pospanost i kognitivni uticaj mereni su u intervalima od pet, 30, 60 i 240 minuta nakon buđenja, kako bi se uporedile dugotrajne prednosti različitog trajanja dremanja. Svi periodi u rasponu od 10 do 60 minuta imali su jasne prednosti u pogledu razbuđivanja.
Dremanje od 10 minuta bilo je najbolja opcija ako želite da izbegnete takozvanu “tromost sna” – onaj osećaj ošamućenosti nakon buđenja. Ova inercija spavanja prouzrokovala je privremeni pad u performansama subjekata, ali svaki uticaj prestaje 30 minuta nakon buđenja.
Doktorka Rut Long, naučna saradnica iz Centra za spavanje i kogniciju na Medicinskom fakultetu Jong Lu Lin objasnila je da “ mnogi znaju prednosti dremanja, ali pritisak da se optimizuje vreme u radnom danu za neke predstavlja ograničenje u pogledu praktičnosti redovnog dremanja“.
Ona je dodala da „Iako nije pronađeno jasno pobedničko trajanje dremke, čini se da dremanje od 30 minuta ima najbolji balans i korist“, prenosi N01S.