U RANOJ FAZI MELANOM JE MOGUĆE IZLEČITI ZA 15 MINUTA: Promene koje treba pratiti na svom telu

Melanom u ranoj fazi može da bude pravilnog oblika i da liči na mladež ali da vremenom, raste i postaje sve nepravilniji sa asimetričnim ivicama sa više boja, negde da gubi, negde da dobija boju.

To šarenilo nepravilnosti i rast treba da nas alarmiraju da odemo na dermoskopiju i proverimo da li je promena sumnjiva ili nije – kaže prof. dr Lidija Kandolf Sekulović.

Melanom je rak koji se vidi golim okom, a ukoliko se ne prepozna rano ima veliki potencijal da se proširi u limfne čvorove i unutrašnje organe. To je zloćudni tumor melanocita, ćelija koje stvaraju pigment, zbog čega često u ranoj fazi izgleda kao mladež.  Može se javiti bilo gde na koži, na tabanu, dlanovima, na koži ispod kose, na noktu, u oku. Kada se otkrije u početnoj fazi ovaj rak je izlečiv i to za svega 15 minuta jednostavnom hirurškom intervencijom u lokalnoj anesteziji. Najbolji način da sprečimo nastanak ove najopasnije forme raka kože jeste da se ne izlažemo bez odeće ultraljubičastom zračenju (UV) – suncu u periodu od 10 do 17 časova, ali ni u solarijumima.

Nije svaka promena na koži melanom
Godišnje se u Srbiji otkrije oko 700 novih melanoma, a učestalost raste 15 do 20 odsto na svakih 5 godina. Usled pandemije covid 19, na osnovu istraživanja u tri klinička centra u Srbiji (KC Niš, VMA i KC Kragujevac) otkriveno je manje melanoma za ove dve godine (260 u 2019. i 150 u 2020. godini), što ukazuje na to da je covid 19 pandemija usporila i odložila dijagnostikovanje bolesti, sa većim procentom kasnije otkrivenih tumora.

Nacionalni tim kampanje Euromelanom pod rukovodstvom prof. dr Danice Tiodorović zbog toga je ove godine organizovao broje aktivnosti kako bi se ponovo obratila pažnja na ovu vrstu raka, kojeg je moguće otkriti i samopregledom i odlaskom na dermoskopiju. Postoje realne osnove da će ovaj obik raka kože, kako i svi ostale vrste karcinoma, u bliskoj budućnosti biti hronične bolesti, poput hipertenzije ili dijabetesa.

– Nije svaka promena na koži melanom, uglavnom su te promene dobroćudne prirode. Melanom je zloćudni tumor ćelija koje proizvode pigment u koži, te ćelije zovu se melanociti. U nekom trenutku kod melanoma one počinju da se nekontrolisano dele, razmnožavaju i šire, prvo u samoj koži, zatim mogu da uđu u krvne sudove i da se šire ka limfnim čvorovima i unutrašnjim organima. Uzroci koji dovode do nastanka melanoma su genetika, nasleđe s jedne strane i sa druge strane nešto na šta možemo da utičemo, nepotrebno izlaganje suncu i veštačkim izvorima UV zračenja – kaže za portal eKlinika dermatovenerolog – onkolog prof. dr Lidija Kandolf Sekulović.
Melanom je nekada bio redak tumor

Melanom je krajem 19. veka bio redak tumor, u poslednjih 50 od 60 godina učestalost te vrste maligniteta povećava se zbog neopreznog i nepotrebnog izlaganja suncu. Sunce je jedan od izvora važnog vitamina D, ali stručnjaci naglašavaju da dovoljne količine vitamina D možemo dobiti samo posle 10 do 15 minuta izlaganja suncu u jutarnjim ili večernjim časovima.

– Ljudi kavkaske rase, sa belom kožom i tenom od sredine prošlog veka počeli su masovno da idu na odmore i da se sunčaju. I to ponašanje, koje na kraju nije prirodno, dovelo je do toga da od 70-tih do početka 80-tih godina prošlog veka imamo konstantno povećanje broja obolelih od melanoma, ne samo kod nas u Srbiji, već i u svetu u Evropi, Severnoj Americi, tamo gde je najviše ljudi sa svetlom bojom kože – objašnjava dr Kandolf Sekulović.
U svetu se oko 80 odsto melanoma otkrije u ranoj fazi

U savremenom svetu se oko 80 odsto melanoma otkrije u početnoj fazi kada je izlečenje 100 odsto moguće. Prof. dr Lidija Kandolf Sekulović podseća da se kod nas pre izbijanja COVID 19, zbog preventivnih kampanja koje su dermatolozi sprovodili u poslednjoj deceniji, procenat dijagnostikovanja melanoma u ranoj fazi povećao na 35 odsto u odnosu na prethodnih 20 odsto od pre 10 godina.

– Sada smo se zbog epidemije vratili par koraka unazad, procenat rano otkrivenih melanoma kada su promene prisutne na najpovršnijem sloju kože i kada ne postoji kapacitet širenja u limfne i krvne sudove nešto je manji. S druge strane, oko 30 odsto dijagnostikovanih melanoma kod nas su zapravo melanomi koji su se već raširili u samoj koži, oni su deblji od 4 milimetra i takvi melanomi imaju visok rizik. Ne kod svih, ali kod 30 do 40 odsto pacijenta koji imaju deblji melanom bolest se može proširiti u limfne čvorove i na unutrašnje organe – objašnjava dr Kandolf Sekulović.

Novi lekovi mogu da zaustave bolest i dovedu do povlačenja metastaza
Veliki napredak u lečenju metastatskog melanoma beleži se od 2011. godine. Novi lekovi, kako objašnjava doktorka Kandolf Sekulović, mogu da zaustave bolest i dovedu do povlačenja metastaza.

– I svi ti lekovi, kod velikog broja pacijenata, kod njih oko 50 odsto mogu da dovedu do dobrog odgovora koji dugo traje. Osobe koje imaju metastatski melanom uz odgovarajuću savremenu terapiju mogu tokom pet godina da žive uobičajenim životom, a uz imunoterapiju nekada imamo i dugotrajnije odgovore. Već imamo podatke da se pacijenti 10 godina dobro osećaju, čak su neki završili imunoterapiju, više je ne primaju i nemaju bolest. Ove terapije su i kod nas dostupne kroz listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – kaže dr Kandolf Sekulović.

Doktorka objašnjava da putem Republičkog fonda još nisu obezbeđene terapije za pacijente koji su operisali melanom u limfnim čvorovima (kada se bolest iz kože proširila na limfne čvorove, koji su potom uklonjeni).

– Postoji preventivna adjuvantna terapija koja se prima 12 meseci i ona smanjuje za 50 odsto rizik od nastanka metastaza u unutrašnjim organima. Nadamo se da će do kraja godine i ova terapija biti dostupna našim pacijentima, kao što je već u regionu i u Evropi – naglašava dr Kandolf Sekulović.
Kako se zna o kakvoj vrsti promene je reč?

Promene na koži otkrivaju se dermoskopijom – neinvazivnom dijagnostičkom metodom. Dr Kandolf Sekulović objašnjava da se dermoskopom posvetljavaju i uveličavaju promene. Na taj način bolje se vide strukture, lakše se mogu uočiti nepravilnosti i otkriti da li se radi o nekom običnom mladežu, melanomu ili nekoj drugoj vrsti tumora kože.

– Možemo i da procenimo da li je nešto dobroćudno ili zloćudno i da li treba odmah da se hirurški ukloni, ili je možda nešto dobroćudno, pa može da se odstrani i radiotalasima, tečnim azotom i ostalim metodama. Kad se posumnja da je promena zloćudne prirode neophodno je da se uradi hirurška ekscizija. Uzorak se šalje na histopatološku analizu. Nije sve što primetimo na koži automatski zloćudno, u većini slučajeva konstatuje se da je sve u redu, ili da je u pitanju dobroćudna promena. U manjem broju slučajeva postavljamo indikaciju da nešto treba da se ukloni, ali čak i tada to ne znači malignu promenu. Tek kada se uradi histopatološka analiza dobijamo sigurnu dijagnozu – naglašava prof. dr Lidija Kandolf Sekulović.

In situ melanoma se leči za 15 minuta

Melanom je danas izlečiv ako se otkrije na vreme i tada se označava kao karcinom “in situ”. U ovoj fazi nije došlo do dubljih oštećenja i čovek je izlečen posle intervencije koja traje svega 15 minuta.

-In situ melanoma je onaj kod kojeg su zloćudne ćelije u najpovršnijem sloju kože i još nisu probile takozvanu bazalnu membranu, nisu došle u kontakt sa krvnim i limfnim sudovima i ne mogu da se prošire. Sprečene su razne komplikacije ako se javimo na vreme lekaru. Ne znači da je i neki deblji melanom smrtna presuda, ali lečenje i dalje praćenje ovih melanoma je komplikovanije. U slučaju debljeg melanoma neophodno je uraditi pregled skenerom i ultrazvukom, uraditi analizu krvne slike. Kod melanoma in situ ništa od ovog nije potrebno. Ovi melanomi uklanjaju se u lokalnoj anesteziji kao kod stomatologa. Celokupni postupak sa ulaskom pacijenta u salu za intervencije i izlaskom traje oko 15 minuta – objašnjava prof. dr Lidija Kandolf Sekulović.

Melanom u ranoj fazi

Melanom se može pojaviti na noktu, tabanu, oku. Bitno je zato štiti i glavu kapom i oči naočarima. Samopregled bi trebalo raditi, kako savetuje dr Kandolf Sekulović, jednom u par meseci. Asimetričan mladež, nepravilnih ivica, drugačije boje, od tamno braon, crvene, crne, plavkaste, mladež veći od od 6 milimetra u prečniku, neki su od razloga da zatražimo stručnu pomoć.

-Potrebno je da pregledamo svaki deo kože, mogu da pomognu i članovi porodice. Pregledaju se i potkolenice, leđa, tabani, dlanovi, deo ispod kose. Sve to traje jedan minut, a dosta znači. Melanom u ranoj fazi može da bude pravilan i da liči na mladež ali da vremenom, raste i postaje sve nepravilniji sa asimetričnim ivicama, sa više boja, negde da gubi, negde da dobija boju. To šarenilo nepravilnosti i rast treba da nas alarmiraju da odemo na dermoskopiju i proverimo da li je promena sumnjiva ili nije – naglašava dr Kandolf Sekulović.

Mnoge osobe imaju jedan faktor rizika

Postoji više faktora rizika za nastanak melanoma. Pored sunčanja u razdoblju od 10 do 17 sati, faktori rizika su i svetla koža, zelene ili plave oči. Osobe koje slabo pocrne, a lako izgore na suncu i oni koji imaju više od 50 mladeža su u rizičnoj grupi. Redovno bi trebalo da se pregledaju i ljudi sa mladežima nepravilnog oblika, oni kod kojih postoje slučajevi raka kože u porodici, pacijenti sa transplantiranim organima.

– Bitan faktor rizika je i broj opekotina od sunca u toku života. Samo jednom ako je neko izgoreo povećan je rizik. Opekotina je situacija kada smo pocrveneli na suncu, bez pojava plikova ili ljuštenja kože. Mnogi od nas imaju ovaj faktor rizika – kaže dr Kadnolf Sekulović.

Smatra se da su opekotine od sunca zadobijene u detinjstvu bitan faktor rizika za kasniju pojavu melanoma.

– Bitno je da naučimo decu da se sklanjaju u hlad. Kada smo na plaži i hoćemo da plivamo moramo da nanesemo na kožu neki preparat za zaštitu od sunca i da se posle plivanja vratimo u hlad. Postoje i zaštitne majice od sunca za decu i odrasle – kaže dr Kandolf Sekulović.