Naime, na pitanje o njihovim strahovima, mnogi su odrasli spomenuli trenutke iz detinjstva kada su ih golicali i nisu to mogli zaustaviti.
Ta iskustva nemogućnosti kontrolisanja sopstvenog tela i stanja navodno mogu imati dugotrajne efekte na osećaj sigurnosti, a nedavna istraživanja sugeruu da golicanje dece može itekako nepovoljno uticati na dečje fizičko, emocionalno i psihičko stanje.
Kao prvo, stručnjaci objašnjavaju da ono u nekim slučajevima nažalost može dovesti do fizičkih povreda, naročito ako je dete premalo ili previše krhko. Osećaj golicanja može biti preintenzivan za njihovu nežnu kožu, što dovodi do crvenila, iritacije i drugih sličnih opovreda. Takođe, može uzrokovati respiratorne probleme, naročito kod dece s astmom.
Pored toga, ako dete golicamo prejako ili po osetljivim područjima poput vrata ili preponama, to može izazvati bol, neprijatnost, pa čak i traumu, upozoravaju stručnjaci. Golicanje deteta protiv njegove volje takođe mu može poslati pogrešne signale o njegovom telu i ličnim granicama.
Konačno, ono može izazvati traumatična sećanja kod dece koja su doživela neku vrstu zlostavljanja ili napada.
Golicanje dečjih stopala može simulisati držanje, dodir ili nasilje bez pristanka što može biti traumatično za neku decu. Čak i ako je golicanje bebinih stopala učinjeno s dobrim namerama i bez namere nanošenja štete, svejedno može uzrokovati emocionalni stres i povratna sećanja, objašnjavaju stručnjaci.