STRUČNJACI POJAŠNJAVAJU RAZLIKU: Bipolarni poremećaj i granični poremećaj ličnosti

Bipolarni poremeća jedan je od najčešćih poremećaja raspoloženja, koji podjednako pogađa muškarce i žene, dok je granični poremećaj ličnosti je uobičajeno stanje mentalnog zdravlja. Ovo jesu različite dijagnoze, ali imaju nekoliko zajedničkih simptoma i ponekad se javljaju istovremeno

Bipolarni poremećaj i granični poremećaj ličnosti i ozbiljne su i mentalne su bolesti koje narušavaju život, a karakterišu ih ekstremne promene raspoloženja i impulsivno ponašanje. Iako su to odvojeni i različiti poremećaji, imaju nekoliko zajedničkih karakteristika koje ih definišu, a to su ekstremne emocije, nestabilnost raspoloženja, impulsivnost, anksioznost i depresija.

– Pacijenti sa bipolarnim poremećajem ili graničnim poremećajem ličnosti najčešće dolaze zbog lečenja depresije, ali su i jedni i drugi nedovoljno prepoznati i nedovoljno dijagnostikovani – kaže dr Mark Zimmerman, profesor psihijatrije i ljudskog ponašanja na Brown Medical School i direktor ambulantne psihijatrije i bolničkog programa u Rhode Island Hospital u Providensu.

Šta je bipolarni poremećaj

Bipolarni poremećaj, ranije poznat kao manična depresija, jedan je od najčešćih poremećaja raspoloženja, koji podjednako pogađa muškarce i žene, a prosečna starost početka je 25 godina. Bipolarni poremećaj dovodi do toga da se osobe kolebaju između ekstremnih uspona – nazvanih manija ili hipomanija – i depresivnih padova. Manične i hipomanične epizode ​​karakterišu ekstremno, povišeno raspoloženje i nenormalno visoki nivoi energije. Imaju slične simptome, ali se razlikuju po intenzitetu, funkcionalnom oštećenju i trajanju. Manija je težeg intenziteta i izaziva primetnije promene u skoro svakom aspektu života osobe. Može trajati nedeljama i može zahtevati hospitalizaciju. Hipomanija je, s druge strane, manje ozbiljan oblik manije i obično traje nekoliko dana bez većih poremećaja u sposobnosti osobe da funkcioniše.

Postoje tri glavna tipa bipolarnog poremećaja koji se razlikuju po intenzitetu, ali svi uključuju jasne promene raspoloženja, energije i nivoa aktivnosti.

• Bipolarni poremećaj I: Ovaj tip bipolarnog poremećaja karakteriše najmanje jedna manična epizoda koja može doći pre ili posle hipomanične ili depresivne epizode. Za neke je manija toliko ozbiljna da je neophodna hitna hospitalizacija. Bipolarni I smatra se najtežim i poremećajem koji najviše remeti.
• Bipolarni poremećaj II: Bipolarni poremećaj II je definisan istim ciklusom depresivnih epizoda i hipomaničnih epizoda kao i bipolarni I, ali su ​​ekstremno visoke epizode manje teške.
• Ciklotimični poremećaj: Takođe pod nazivom ciklotimija, ovaj tip bipolarnog poremećaja definisan je ponavljajućim hipomanijskim i depresivnim simptomima koji nisu dovoljno intenzivni ili ne traju dovoljno dugo da bi se kvalifikovali kao hipomanične ili depresivne epizode.

DEPRESIJA I ANKSIOZNOST SU ČESTO POVEZANI SA SMETNJAMA U RADU CREVA : Stručnjaci otkrivaju

Simptomi manične ili hipomanične epizode:

• osećate se ili euforično i sposobni da osvojite svet ili razdražljivo i uznemireno
• osećate se izuzetno energično i aktivno i potrebno vam je manje sna
• impulsivna ponašanja koja su neuobičajena za pojedinca, kao što je preuzimanje seksualnih rizika ili donošenje loših finansijskih odluka, poput rizičnih ulaganja ili preteranog trošenja
• misli vam se roje i blaga rasejanost
• neobičan, brži od normalnog govora
• preuveličan osećaj blagostanja ili važnosti.

Depresivna epizoda može varirati po intenzitetu, ali takođe izaziva primetne promene u svakom aspektu života. Simptomi su sledeći:

• osećate se preterano tužno, prazno ili beznadežno
• promene u obrascima spavanja, kao što su problemi sa uspavljivanjem, buđenje, nesanica ili prekomerno spavanje
• preteran zamor
• problemi sa koncentracijom ili donošenjem odluka
• razmišljanje, planiranje ili pokušaj samoubistva.

Depresija je češća od manije ili hipomanije kod većine bipolarnih pacijenata. Učestalost ovih epizoda raspoloženja zavisi od osobe, ali između ovih epizoda, uobičajeno je da ljudi dožive periode stabilnosti raspoloženja, što im omogućava da funkcionišu relativno normalno.

Šta je granični poremećaj ličnosti

Granični poremećaj ličnosti je uobičajeno stanje mentalnog zdravlja. Muškarci mogu imati ovaj poremećaj u sličnoj proporciji kao i žene, ali nedavna istraživanja pokazuju da im se često pogrešno dijagnostikuje bipolarni poremećaj ili depresija. Granični poremećaj ličnosti karakterišu intenzivne emocionalne reakcije na situacione okolnosti i impulsivno, često destruktivno ponašanje. Ove nesrazmerne reakcije dovode do emocionalnog bola, životnih poteškoća, nestabilnih odnosa i – u ekstremnim slučajevima – samoubistva.

Svakodnevna emocionalna temperatura pojedinca je pod velikim uticajem trenutnih spoljnih faktora, kao što je neslaganje sa prijateljem ili loša ocena na testu. Oni sa graničnim poremećajem ličnosti imaju veću emocionalnu osetljivost i bore se da upravljaju svojim besom i negativnim emocijama. Oni imaju i poteškoća da se vrate na stabilniji osnovni emocionalni nivo. Njihova osećanja prema drugima mogu brzo da se promene iz jedne krajnosti u drugu, a teško im je da pravilno čitaju emocije drugih ljudi, što dovodi do nestabilnih odnosa sa porodicom, prijateljima i drugima.

Glas javnosti/E klinika

SKINI APLIKACIJU