ŠTA NAM GOVORI VREDNOST ERITROCITA : Na šta obratti pažnju u analizi krvi
Autor: Glas javnosti
Eritrociti (crvena krvna zrnca) su najbrojnija vrsta ćelija u organizmu čija je osnovna uloga prenos kiseonika i ugljen-dioksida u organizmu. Kada nivo eritrocita pokazuje odstupanja, neophodno je sagledati i nivo hemoglobina, kao i hematokrit.
Eritrociti imaju oblik bikonkavnog sočiva, što znači da su obostrano udubljeni. Upravo taj oblik pruža im savitljivost i elastičnost, što je od velikog značaja za sposobnost prolaska i cirkulisanja kroz kapilare koji su vrlo uski. Eritrociti dejstvuju u prenosu kiseonika tako što prenose kiseonik (O2) od pluća do tkiva, ali i ugljen-dioksida (CO2) u obrnutom pravcu.
Eritrociti: referentne vrednosti i odstupanja
Analiza krvi koja se odnosi na eritrocite u krvi uključuje više segmenata. To su:
- broj
- nivo hematokrita (procenat krvi koji čine eritrociti)
- sedimentacija eritrocita.
Broj crvenih krvnih zrnaca kod zdravih osoba zavisi od više faktora, kakvi su pol, godine života i nadmorska visina (utiče na razređivanje). Iako od laboratorije do laboratorije posrtoje određena odstupanja, prosečne vrednosti se kreću u opsegu:
- Muškarci: 4,2 – 5,8 x 1012/l
- Žene: 3,7 – 5,2 x 1012/l
U kakvoj su vezi eritrociti, hemoglobin i hematokrit
Hemoglobin je crveni pigment koji našoj krvi daje jarko crvenu boju. Njegova koncentracija u krvi je u opsegu sledećih vrednosti:
- Muškarci: do 160 g/l
- Žene: 140 g/l
Hematokrit je procenat krvi koji čine eritrociti i trebalo bi da iznosi od 40-45 odsto. Voda čini oko 70 odsto količine zrelih eritrocita, a ostatak je hemoglobin, ključna supstanca za vezivanje gasova.
Šta je neophodno za normalnu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca
Postoji niz supstanci, odnosno jedinjenja neophodnih za proizvodnju eritrocita. To su:
- vitamin B12
- folna kiselina
- gvožđe
- proteini (belančevine)
- kostna srž.
Organi koji su učestvuju u proizvodnji eritrocita su:
- jetra
- slezina
- limfni čvorovi
- crvena kostna srž.
Posle dvadesete godine života, eritrociti se proizvode samo u takozvanim membranoznim kostima (pršljenovi kičme, karlična i grudna kost, rebra). Inače, kako starimo, kostnu srž naših dugih kostiju sukcesivno zamenjuje masno tkivo.
Glas javnosti/T02S
SKINI APLIKACIJU
