ŠTA JE UREMIJA : Bolest koja utiče na rad srca i može biti fatalna ukoliko se ne otkrije na vreme

Uremija može da izazove ozbiljne komplikacije jer telo počinje da akumulira višak kiseline i stvori neravnotežu hormona i elektrolita što može da bude fatalno za srce

Uremija je opasno stanje nakupljanja toksina u krvi i pojavljuje se kada bubrezi prestanu da filtriraju otpadne materije iz tela kroz urin. Često je znak završnog stadijuma bubrežne bolesti, a leči se lekovima, dijalizom i operacijom transplantacije bubrega. Ukoliko se ne leči, uremija može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema ili smrti.

Uremija se najčešće javlja zbog hronične bubrežne bolesti koja može da dovede do završnog stadijuma bolesti. Takođe, može brzo da se javi i uzrokuje akutno oštećenje i otkazivanje bubrega. Ovaj proces nakupljanja toksina u krvi može da izazove ozbiljne zdravstvene komplikacije kao što su akumulacija tečnosti, elektrolita, hormona i metaboličkih problema. Ako se ne leči, uremija je obično fatalna. Inače, ljudi sa hroničnom bubrežnom bolešću su u najvećem riziku od uremije.

Šta je Kronova bolest i kako živeti sa njom?

Zdravi bubrezi filtriraju otpadne materije i tečnost iz tela kroz urin i pomažu u održavanju normalnih nivoa kiselina, elektrolita i hormona kao što su vitamin D i eritropoetin. Kada su oštećeni, bubrezi ne funkcionišu dobro i zbog toga se toksini nakupljaju u krvi. Većina ljudi oseća tegobe kada je funkcija bubrega manja od 15 odsto (15 ml/min) od normalne, a moraju da započnu dijalizu kada je funkcija manja od 10 procenata (10 ml/min) u odnosu na normalnu.

Koje parametre treba pratiti u slučaju uremije?

Laboratorijskima analizama neophodno je da se prate sledeće supstance, koje su povišene tokom uremije:

• Kreatinin (otpadni proizvod proizveden u mišićima i u proteinima iz hrane)
• Urea (otpadni proizvod koji se formira u jetri pri razgradnji proteina)
• Procena ukupne funkcije bubrega pomoću formule (eGFR – ml/min)
• Stadijum hronične bubrežne bolesti  od 1 do 5 na osnovu eGFR podataka, odnosno procenjene brzine glomerularne filtracije kojom se meri funkcija bubrega.

Po kojim simptomima se prepoznaje uremija?

Simptomi uremije mogu da budu:

• Kognitivna disfunkcija (problemi sa razmišljanjem i pamćenjem)
• Umor
• Kratkoća daha zbog akumulacije tečnosti
• Gubitak apetita
• Grčevi u mišićima
• Mučnina i povraćanje
• Svrab
• Neobjašnjivi gubitak težine.

U veoma teškim slučajevima, simptomi mogu da budu i uremični fetor (miris nalik mokraći u dahu ili metalni ukus u ustima), kao i uremični mraz (žutobeli kristali na koži, koji nastaju zbog uree u znoju).

Koje komplikacije uremija može da izazove?

Uremija može da izazove ozbiljne komplikacije ako se ne leči. Telo može da akumulira višak kiseline ili da stvori neravnotežu hormona i elektrolita, posebno kalijuma, što može da utiče na srce. Ovi problemi mogu da poremete metabolizam ili da utiču na proces tela da pretvara hranu u energiju. Nakupljanje toksina u krvi takođe može da izazove kalcifikaciju (stvrdnjavanje) krvnih sudova, koja dovodi do problema sa kostima, mišićima, srcem i krvnim sudovima. Ostale komplikacije uremije mogu da budu:

• Acidoza (previše kiseline u krvi)
• Anemija (premalo zdravih crvenih krvnih zrnaca)
• Visok krvni pritisak
• Hiperkalemija (previše kalijuma u ​​krvi)
• Hiperparatiroidizam (previše kalcijuma i fosfora u krvi što dovodi do povišenog nivoa paratiroidnog hormona i abnormalnosti kostiju)
• Hipotireoza (neaktivna štitna žlezda)
• Neplodnost
• Neuhranjenost (nedostatak hranljivih materija u telu).

Dodatne komplikacije uremije su:

• Plućni edem (tečnost u plućima)
• Oštećena funkcija trombocita i zgrušavanje krvi dovode do krvarenja
• Uremična encefalopatija (smanjena funkcija mozga zbog nakupljanja toksina)
• Angina (bol u grudima)
• Ateroskleroza (stvrdnute arterije)
• Otkazivanje srca
• Bolest srčanih zalistaka
• Perikardni izliv (tečnost oko srca)
• Moždani udar.

Kako se leči ovo stanje?

Dijaliza (procedura za čišćenja krvi) je najčešći tretman za uremiju. Postoje dve vrste dijalize –  hemodijaliza koristi mašinu za filtriranje krvi izvan tela, dok peritonealna dijaliza koristi sluznicu stomaka i posebnu tečnost za filtriranje krvi. Transplantacija bubrega može da bude potrebna ako je uremija rezultat bubrežne insuficijencije u završnoj fazi. Ovom operacijom bubreg koji je otkazao zamenjuje se bubregom donatora, živog ili preminulog piše E klinika

SKINI APLIKACIJU