Mada je slanina omiljena namirnica, mnogi se suzdržavaju od nje iz staha od zdravstvenih komplikacija.
Slična situacija je i sa svinjskom masti. Mnogi ljudi je izbegavaju verujući da će im povećati rizik od kardiovskularnih bolesti.
Lekari su saglasni da ova prilično masna hrana ima brojne korisne sastojke, te da je zdrava za organizam ukoliko se jede umereno. Samo u velikoj količini može dovesti do povećanja holesterola u organizmu i imati slične negativne efekte.
Naučnici i lekari tvrde da 20-30 grama slanine dnevno, ne više, podiže imunitet i energiju, snabdeva telo vitaminima i drugim korisnim hranljivim materijama.
Šta sadrži slanina:
vitamine rastvorljive u mastima, uključujući A, D, E
esencijalne aminokiseline - linolensku, stearinsku, palmitinsku i druge
nezasićene i zasićene masne kiseline
minerale u tragovima (cink, natrijum, kalcijum i selen)
Utvrđeno je da je preporučljivije jesti dimljenu, zato što zadržava sve korisne supstance svinjskog mesa. Odnosno, čak i nakon termičke obrade, ne gubi nutrijente. Nakon dimljenja ne menja se ni količina kalorija - 700-740 kcal na 100 g.
Bez obzira na to što ni u barenoj nema nekih većih izmena u sastavu nakon obrade, ona je obično masnija od dimljene, jer se takvo meso bira za ovu vrstu obrade. U tom smislu, barena može biti štetna, kažu lekari i napominju da zapravo najveći problem, a koji važi za sve prerađevine, jesu nitrati, odnosno pojačivači ukusa koji se dodaju namirnicama.
(Glas javnosti)
24 min