RAK JETRE IMA TIPIČNE SIMPTOME KOJI SU VRLO UOČLJIVI : Prepoznajte ih na vreme i sprečite fatalni ishod
Autor: Glas javnosti
Simptomi karcinoma jetre u ranoj fazi su ili suptilni ili nepostojeći, a kada se rak proširi na obližnja tkiva, stopa preživljavanja smanjuje se na 11 odsto
Rak jetre je zloćudni tumor koji nastaje u jetri. Naša jetra je organ veličine fudbala, koji se nalazi u gornjem desnom delu stomaka, ispod dijafragme i iznad stomaka. U jetri može da se formira nekoliko vrsta karcinoma, a najčešći tip raka jetre je hepatocelularni karcinom, koji počinje u glavnom tipu ćelija jetre (hepatocitu). Druge vrste karcinoma jetre, kao što su intrahepatični holangiokarcinom i hepatoblastom, su mnogo ređe. Neki karcinomi se razvijaju izvan jetre i šire se na organ, ali lekari kao rak jetre smatraju samo onaj koji nastaje u ovom organu.
Jetra se nalazi ispod desnog pluća, odmah ispod grudnog koša. Kao jedan od najvećih organa ljudskog tela ima mnoge esencijalne funkcije, uključujući uklanjanje toksina iz tela. Simptomi raka jetre obično ne postaju očigledni sve dok bolest ne dostigne uznapredovalu fazu. Zato i jeste veoma opasan. Najčešći i najprepoznatljiviji simptomi su:
- žuta boja kože i beonjača
- bol u stomaku
- bol blizu desne lopatice
- neobjašnjivi gubitak težine
- uvećana jetra i slezina ili oboje
- otok u abdomenu ili nakupljanje tečnosti
- umor
- mučnina
- povraćanje
- bol u leđima i povijanje kičme ka unutra
- svrab
- povišena temperatura
Rak jetre takođe može izazvati otečene vene, koje su vidljive ispod kože stomaka, kao i modrice i krvarenje. Može dovesti i do visokog nivoa kalcijuma i holesterola i niskog nivoa šećera u krvi.
Postoje četiri faze u razvoju ovog teškog oboljenja
Faza 1- Tumor ostaje u jetri i nije se proširio na druge organe
Faza 2 – Postoji nekoliko malih tumora, koji svi ostaju u jetri ili jedan tumor koji je stigao do krvnog suda
Faza 3 – Postoje različiti veliki tumori ili jedan tumor koji je stigao do glavnog, velikog krvnog suda
Faza 4 – Rak je metastazirao, što znači da se proširio na druge delove tela.
Hepatektomija i transplatacija
Operacija kojom se potpuno uklanja tumor jedini je način da se poboljšaju šanse za oporavak za osobe sa izlečivim, ranim stadijumom raka jetre. Hirurške opcije uključuju sledeće:
Delimična hepatektomija
Kada je tumor mali i zauzima ograničen deo jetre, hirurg može ukloniti ovaj deo organa samo da bi zaustavio rast i širenje raka. Međutim, mnogi ljudi sa rakom jetre takođe imaju cirozu ili ožiljke na jetri. U ovom slučaju, hirurg treba da ostavi dovoljno zdravog tkiva nakon hepatektomije da bi jetra funkcionisala. Ako tokom operacije hirurg odluči da ovaj način operacije nije moguć i da je rizik prevelik, može otkazati proceduru na pola puta. Samo ljudi sa inače zdravom funkcijom jetre su pogodni za hepatektomiju. Takođe, postupak možda neće biti održiva opcija lečenja ako se rak već proširio na druge delove jetre ili organe u telu. Operacija jetre ove skale može dovesti do prekomernog krvarenja i problema zgrušavanja krvi, kao i do infekcija i upale pluća.
Transplantacija jetre
Kandidati za transplantaciju jetre moraju imati tumor manji od 5 centimetara ili više tumora manjih od 3 cm svaki. U suprotnom, rizik od povratka raka je prevelik da bi opravdao transplantaciju visokog rizika. Uspešna transplantacija smanjuje rizik od povratka raka i vraća normalnu funkciju jetre. Međutim, imuni sistem može „odbaciti“ novi organ, prepoznajući ga i napadajući ga kao strano telo. Mogućnosti za transplantaciju su ograničene. Lekovi koji potiskuju imuni sistem i pomažu telu da se prilagodi novoj jetri takođe mogu učiniti osobu podložnom teškim infekcijama. Povremeno, ovi lekovi takođe mogu doprineti širenju tumora koji su već metastazirali.
Uznapredovali rak jetre, uključujući mesta gde se proširio na druge delove tela, ima izuzetno nisku stopu preživljavanja. Opcije lečenja mogu se razlikovati, u zavisnosti od vrste raka jetre.
Ablativna terapija – Hirurg može koristiti radio talase, elektromagnetne talase i toplotu, ili alkohol direktno na tumor da bi ga smanjio ili sprečio njegov rast. Uništavanje tumora zamrzavanjem, što je poznato kao krioablacija, takođe je jedna od opcija.
Radiacijska terapija – Zračenje se usmerava na tumor ili tumore, ubijajući značajan broj njih. Neželjeni efekti mogu uključivati mučninu, povraćanje i umor.
Hemoterapija – Medicinski tim ubrizgava lekove u krvotok ili glavni krvni sud u jetri da bi ubio ćelije raka. U hemoembolizaciji, lekar hirurški ili mehanički blokira krvni sud u kombinaciji sa davanjem lekova protiv raka direktno u tumor. Lekar može predložiti da pojedinac učestvuje u kliničkim ispitivanjima za lekove i tretmane koji još nisu ušli u opštu upotrebu. Ovo bi moglo olakšati simptome, a pacijenti mogu pitati svog doktora o bilo kojim tekućim kliničkim ispitivanjima koja bi mogla biti prikladna.
Uzroci raka jetre
Lekari još ne znaju tačne uzroke raka jetre. Međutim, većina karcinoma jetre ima veze sa cirozom. Hronične infekcije virusima hepatitisa B ili C su najčešći uzroci raka jetre. Ljudi sa bilo kojom vrstom virusa imaju značajno povećan rizik od razvoja raka jetre u odnosu na druge zdrave osobe, jer oba oblika mogu dovesti do ciroze. Neke nasledne bolesti jetre, kao što je hemohromatoza, izazivaju cirozu, a takođe povećavaju rizik od raka jetre. Ostali faktori rizika za razvoj raka jetre uključuju:
Dijabetes tipa 2 – Ljudi sa dijabetesom, posebno ako imaju i hepatitis ili redovno konzumiraju puno alkohola, imaju veću verovatnoću da razviju rak jetre.
Porodična istorija (genetska predispozicija) – Ako je pacijentova majka, otac, brat ili sestra imala rak jetre, tada i on ima veći rizik da sam razvije bolest.
Preterana upotreba alkohola – Konzumiranje više od šest alkoholnih pića svakog dana tokom dužeg perioda može dovesti do ciroze što povećava rizik od raka jetre.
Dugotrajno izlaganje aflatoksinima – Određena gljiva stvara supstancu koja se zove aflatoksin. Kada buđ raste na sledećim kulturama, to može dovesti do prisustva aflatoksina: pšenica, kikiriki, kukuruz, orasi. soja. Rizik od raka jetre samo se povećava nakon dugotrajnog izlaganja aflatoksinima.
Slab imunitet – Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom, kao što su oni sa HIV-om, imaju rizik od raka jetre koji je pet puta veći nego kod drugih zdravih osoba.
Gojaznost – Gojaznost povećava rizik od razvoja mnogih karcinoma. Kod ljudi koji razviju rak jetre, gojaznost može doprineti cirozi i masnoj bolesti jetre.
Pol – Otprilike tri puta više muškaraca dobija rak jetre nego što je to slučaj kod žena.
Pušenje – I bivši i sadašnji pušači imaju veći rizik od raka jetre od ljudi koji nikada nisu pušili.
Osobe koje imaju visok rizik od raka jetre treba da odlaze na redovne preglede. Rak jetre postaje veoma teško izlečiti ako ga lekar dijagnostikuje u kasnijoj fazi pa je skrining jedini efikasan način za rano otkrivanje karcinoma jetre jer su simptomi u ranoj fazi ili suptilni ili nepostojeći.
Izgledi za uzlečene kada se radi o raku jetre su loši. Često se otlrije u kasnoj fazi. Pre nego što se rak jetre proširi sa svog prvobitnog mesta, petogodišnja stopa preživljavanja je 31 odsto. To znači da će 31 odsto osoba kojima lekari dijagnostikuju rak jetre preživeti najmanje 5 godina nakon dijagnoze. Kada se rak proširi na obližnja tkiva, stopa preživljavanja se smanjuje na 11 odsto. Zbog toga je redovan skrining za ljude sa visokim rizikom od raka jetre toliko važan.
Lečenje raka jetre često uključuje intenzivnu operaciju sa visokim rizikom od komplikacija. Ovo može dodatno uticati na izglede za osobu sa rakom jetre. Rana dijagnoza drastično poboljšava šanse za preživljavanje ljudi sa rakom jetre. Doktor će početi tako što će se raspitati o medicinskoj istoriji neke osobe kako bi isključio sve potencijalne faktore rizika. Zatim će obaviti fizički pregled, fokusirajući se na otok abdomena i žutu boju beonjača. Ovo su oba pouzdana pokazatelja problema sa jetrom. Ako lekar posumnja na rak jetre, zahtevaće dodatne testove. To može uključivati:
Testovi krvi – Ovo uključuje testove za zgrušavanje krvi, nivoe drugih supstanci u krvi i proporcije crvenih i belih krvnih zrnaca i trombocita.
Testovi na virusni hepatitis – Lekar će proveriti hepatitis B i C.
Skeniranje – MRI ili CT skeniranje može pružiti jasnu sliku veličine i širenja raka.
Biopsija – Hirurg uklanja mali uzorak tumorskog tkiva za analizu. Rezultati mogu otkriti da li je tumor kancerogen ili dobroćudni.
Laparoskopija – Ovo je ambulantna hirurška procedura koja se odvija pod opštom ili lokalnom anestezijom. Hirurg ubacuje dugu, fleksibilnu cev sa kamerom pričvršćenom kroz rez u abdomenu. Kamera omogućava doktoru da vidi jetru i okolinu. Kada lekar proceni stadijum, lokaciju i tip raka jetre, može da odluči o verovatnoći bezbednog i efikasnog lečenja.
Rak jetre ima nisku stopu preživljavanja u poređenju sa nekim drugim vrstama raka. Međutim, može se smanjiti rizik od obolevanja. Ne postoji način da se u potpunosti spreči rak jetre, ali sledeće mere mogu pomoći da se smanji rizik:
Smanjenje unosa alkohola – Redovna konzumacija velikih količina alkohola na dugoročnoj osnovi značajno povećava rizik od ciroze i raka jetre. Umereno ili uzdržavanje od konzumiranja alkohola može značajno smanjiti rizik od razvoja raka jetre.
Ograničavanje upotrebe duvana – Ovo može pomoći u izbegavanju raka jetre, posebno kod ljudi koji imaju hepatitis B i C.
SKINI APLIKACIJU
