POSTOJI REŠENJE DA VAM DIJAREJA NE POKVARI PUT : Evo šta je neophodno znati
Autor: Glas javnosti
Putnička dijareja je ubedljivo najčešći zdravstveni rizik putnika, a procenjuje se da oko 10 miliona ljudi dobije stomačni virus na putovanjima
Prof. dr Draganom Popovićem, direktorom Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju UKCS razgovaramo o tome kako sprečiti pojavu stomačnih tegoba tokom leta.
Pored bolesti vožnje, putnička dijareja je najčešći problem turista, naglašava prof. Popović. Ona nastaje zbog činjenice da lokalna hrana i voda mogu sadržati dopuštene količine mikroorganizama, uobičajenih za to područje, na koje je lokalno stanovništvo otporno, ali turistima mogu stvarati velike probleme. Infekciju uglavnom izazivaju bakterije Escherihia coli, Shigella i Salmonella.
Putnička dijareja se upravo iz ovih razloga javlja kod 20-50% putnika, bez obzira na to da li odlaze na planinu, more, u selo ili banju. Obično se javlja tokom prvih dana boravka na putu, ali se problem može pojaviti u bilo koje vreme, pa čak i do mesec dana po povratku kući piše Telegraf
Putničku dijareju karakterišu učestale tečne stolice praćene mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu, temperaturom, a ponekad i prisustvom krvi u stolici. Ranije se smatralo da su zemlje visokog rizika za ovu bolest zemlje u razvoju, kao što su zemlje Latinske Amerike, Afrike ili Azije, ali treba biti realan i skrenuti pažnju da se ove tegobe ne javljaju samo na egzotičnim destinacijama, već i kod turista koji letuju u Grčkoj, Turskoj, Crnoj Gori, Bugarskoj ili Hrvatskoj, gde odlazi najveći broj naših građana.
Osobe koje su posebno osetljive i u situaciji povećanog rizika jesu deca i mladi, osobe oslabljenog imuniteta, osobe koje boluju od sindroma nervoznog creva ili dijabetesa, kao i osobe koje uzimaju lekove za smanjenje produkcije hlorovodorične kiseline (koji imaju gorušicu, gastritis, čir).
Zbog činjenice da je to uglavnom bolest koje sama prođe, često je jedino potrebno lečenje oralnom rehidracijom, to jest nadoknadom vode. Naime, dijarejom se gubi puno tečnosti, koju je potrebno nadoknađivati zbog rizika od dehidratacije. Tako je preporuka da se gubitak nadoknadi uzimanjem instant supica iz kesice koje u sebi sadrže i soli, elektrolitnih rastvora koji se kupuju u apoteci, te čajevima. Alkohol svakako treba izbegavati, jer doprinosi dehidraciji. Što se ozbiljnijeg lečenja tiče, većina ovih tegoba prođe sama od sebe za par dana. Ono što svakako savetujem jesu probiotski preparati koji se mogu uzimati i preventivno. Ako se razvije proliv sa 3 ili više stolica u razdoblju od 8 sati, i povezani su s mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu, povišenom temperaturom ili pojavom krvi u stolici, potrebno je javiti se lekaru zbog eventualnog dodatnog uzimanja antimikrobne terapije.
Sve vreme trajanja putovanja treba redovno prati ruke, piti samo flaširanu vodu, jesti oljušteno ili dobro oprano voće. Hrana koju treba izbegavati su nekuvano meso, sirovo povrće i ulična hrana. U restoranima je preporučljivo jesti samo kuvano. Veliki broj mikroorganizama ubija se termičkom obradom, pa je samim tim mnogo bolje odlučiti se za proverenu varijantu i uzimati samo termički obrađene namirnice. Mlečni proizvodi i voda iz česme su takođe hrana visokog rizika.
SKINI APLIKACIJU
.png)
