OTKRIVAMO: Goji li nas nedostatak sna?

Samo jedna neprospavana noć podiže nivo kortizola u organizmu za više od 100%, a do naredne večeri ovaj ozloglašeni hormon stresa ostaje na povišenom nivou i do 45%.

Kanadski nefrolog Džejson Fang, inače autor popularne knjige Obesity code (Kod gojaznosti), koja razbija višedecenijske mitove o gojaznosti i dijetama, otkriva da će povišen nivo kortizola uticati i na povećan apetit, a samim tim i na povećanje telesne mase. Ne samo da ćemo jesti više, jer ćemo, zbog nespavanja, imati za to više vremena, nego ćemo, zbog hormonalnog nivoa u telu biti gladniji, prenosi portal Ekapija.

Može li nam onda dodatni san pomoći da se rešimo suvišnih kilograma?

Fang je na društvenim mrežama analizirao neka naučna istraživanja veze između gojaznosti i nedostatka sna.

U poslednjih 20 godina spavamo sve manje. Američka studija iz 2015. pokazala je da, u poređenju sa periodom pre 30 godina, prosečan Amerikanac spava oko 13 minuta kraće (7,18 sati, u odnosu na 7,4 sata 1985). To se možda i ne čini kao neka velika razlika, ali je uočeno da je povećan broj ljudi koji su spavali samo šest sati i kraće, a ujedno i smanjen broj ljudi koji su spavali devet sati i duže.

Ranija istraživanja pokazala su da ljudi koji rade po smenama i noću imaju više problema sa dijabetesom, gojaznošću i bolestima srca, prenosi RTS.

U studiji naučnika sa Harvarda i Odeljenja za endokrinologiju i metabolizam Medicinskog centra u Bostonu, iz 2008. godine, grupa zdravih ljudi stavljena je u 28-časovni dnevni ciklus, umesto uobičajenog 24-časovnog. Merene su promene u njihovom organizmu koje se dešavaju kada su u skladu sa ritmom dana i noći i kada su u potpunom neskladu. Kada su merili njihove hormone, pokazalo se da su im nivoi šećera u krvi i insulina povećani onda kada su bili u neskladu sa ritmom dana i noći, iako je reč o istim ljudima i istim obrocima i hrani koju su unosili.

To je veoma važno znati jer je insulin hormon deponovanja masti, tako da isti unos hrane može da prouzrokuje debljanje, ukoliko je ritam dana i noći poremećen.

Takođe, merenjem je ustanovljeno da je nivo leptina, hormona koji nam između ostalog izaziva osećaj sitosti i koji nam govori kad da prestanemo da jedemo, znatno niži kada je dnevni ritam u neskladu. To znači da ćete, ako poremetite dnevni ritam, biti gladniji i ješćete više. Znači, vaša potreba za jelom tokom noći neće biti psihološke, nego hormonske prirode.

Samim tim, poremećen ciklus dana i noći staviće vas u veći rizik od gojaznosti.

Sve nas ovo dovodi i do najnovije studije, koja je pre nekoliko meseci objavljena u prestižnom američkom stručnom časopisu, Žurnalu američkog medicinskog udruženja, o tome šta se dešava kada ljudima koji malo spavaju date još sat-dva kvalitetnog sna.

Naučnici su uzeli 80 gojaznih ljudi, koji su obično spavali manje od 6,5 sati dnevno. Polovini ljudi su rekli da spavaju uobičajenim ritmom, a drugoj polovini su omogućili da spavaju dodatnih sat i desetak minuta svaki dan.

Merili su njihov kalorijski unos i potrošnju energije, ali im nisu rekli pravi cilj njihovog istraživanja, da ne bi uticali na rezultat.

Grupa koja nije menjala svoje navike u spavanju unosila je u proseku oko 115 kalorija više nego obično, dok je grupa koja je duže spavala unosila oko 155 kalorija manje. Na dijagramu se jasno videla linearnost rezultata – što su više spavali, manje su jeli.

Kada im je merena telesna masa na kraju istraživanja, pripadnici kontrolne grupe, koji nisu menjali navike, ugojili su se u proseku oko 0,4 kg, dok su oni koji su spavali duže izgubili u proseku skoro 0,9 kg.

Iako često kod ljudi postoji zabluda da će se od dužeg spavanja više ugojiti, jer su tokom spavanja neaktivni i ne troše mnogo kalorija, istraživanja dokazuju upravo suprotno, zaključuje Fang i preporučuje onima koji imaju problem sa gojaznošću da, osim o ishrani, povedu računa i o količini i kvalitetu sna.