NAPAD PANIKE SE MOŽE PREVAZIĆI VEŽBOM DISANJA : Tehnika koja vam omogućava da se umirite
Autor: Glas javnosti
Simptomi napada panike su za osobu kojoj se napad dešava zastrašujući, a ponekad ovo stanje može da učini da se osećate kao da imate srčani udar, da ćete se srušiti ili čak i umreti
Simptomi napada panike nisu opasni, ali su za osobu kojoj se napad dešava zastrašujući, sa razlogom. Najveći broj ljudi se sa njima teško nosi. Ponekad ovo stanje može da učini da se osećate kao da imate srčani udar, da ćete se srušiti ili čak i umreti.
Misli se teško kanališu a psihički i fizički simptomi prepliću, izazivajući brojne manifestacije koje su ne samo neprijatne, već i parališuće, uz ogroman strah i gušenje. Većina napada panike traje od pet minuta do pola sata.
Profesor kliničke psihologije i primenjenih nauka na University of Bath Pol Salkovskis, kaže da je najvažnije ne dozvoliti strahu da vlada i da nas kontroliše kada do napada panike dođe, i dodaje:
– Napadi panike uvek prolaze a simptomi ne moraju biti siguran znak da će se desiti nešto loše što će vas ugroziti. Pokušajte da kažete sebi da su simptomi koje doživljavate posledica anskioznosti koja ima svoje objašnjenje. Biće vam teško, ali pokušajte da nastavite da radite ono što ste radili pre napada. Ako je moguće, važno je da pokušate da ostanete u ambijentu u kome ste se zadesili dok nalet anksioznosti ne nestane. Pokušajte i da se suočite sa svojim strahom. Ako u tome uspete, daćete sebi priliku da otkrijete da vam se ništa loše neće dogoditi.
Kako anksioznost počne da prolazi, kaže profesor, ponovo se fokusirate na svoje okruženje i nastavite da radite ono što ste radili ranije. Od pomoći može da bude ako imate uz sebe osobu kojoj verujete, kaže profesor Salkovskis prenosi E klinika
Posledica straha često je ubrzano disanje. Međutim, ključna stvar za obuzdavanje straha i osećaja gubljenja kontrole jeste upravo način disanja. Vežbe disanja sigurno ublažavaju druge simptome koji prate napad panike. Probajte po ovom redosledu:
- udahnite što je moguće sporije i dublje kroz nos
- izdahnite polako, duboko i polako kroz usta
- ako vam je lakše, brojte od jedan do pet pri svakom udisanju i svakom izdahu
- zatvorite oči i fokusirajte se na disanje.
Trebalo bi da počnete da se osećate bolje za nekoliko minuta, a moguće je i da ćete se pošto se smirite, osećati umorno.
Profesor Salkovskis napominje da ja takođe značajno utvrditi nivo stresa koji bi mogao dodatno da utiče ili da isprovocira napad panike. Vrlo je važno, prema njegovima rečima, ne ograničavati kretanje i dnevne aktivnosti.
Redovne vežbe, posebno aerobne, pomoći će da se kanališe stres, pri oslobađanju napetosti, poboljšanju raspoloženja i podizanju samopouzdanja. Redovni obroci će stabilizovati nivo šećera u krvi. Kofein, alkohol i pušenje mogu da pogoršaju napade panike. Kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) može da identifikuje i promeni negativne obrasce koji podstiču napade panike.
Ako ste konstantno pod stresom i osećate anksioznost, a napadi panike su česti ili se intenziviraju, moguće je da imate panični poremećaj. Ljudi sa paničnim poremećajem izbegavati situacije koje mogu da izazovu napad panike, i to ozbiljno utiče na njihov svakodnevni život. Takođe, može da se desi i da se plaše i izbegavaju javne prostore (agorafobija).
SKINI APLIKACIJU
