U jednoj studiji naučnici su prvo primetili da se nešto dešava kada su upoređivali dve slične grupe: profesionalne vozače, koji sede veći deo dana, i konduktere ili čuvare, koji ne sede. Iako su im ishrana i način života bili veoma slični, oni koji su sedeli imali su otprilike dvostruko veće šanse da dobiju srčane bolesti od onih koji su stajali.
Veća je verovatnoća da ćemo umreti ranije iz bilo kog razloga ako dugo sedimo. Ne pomaže ni ako vežbamo svaki dan ili ne. Naravno, to nije izgovor da preskočimo odlazak u teretanu. Ako to uradimo, naše vreme može biti još kraće.
Ako previše sedimo naš mozak mogao bi da izgleda kao kod nekoga sa demencijom. Sedenje takođe povećava rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa, moždanog udara, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola, a sve to ima uticaja na ovo stanje. Kretanje tokom dana može pomoći čak i više od vežbanja da bismo smanjili rizik od svih ovih zdravstvenih problema.
Efekte previše sedenja teško da možemo da poništimo vežbanjem. Čak i ako vežbamo 7 sati nedeljno, što je daleko više od predloženih 2-3 sata, ne možemo da preokrenemo efekte neprekidnog sedmočasovnog sedenja. Ne smemo da odbaciti sav taj naporan rad i trud u teretani tako što ćemo ostatak dana preležati na kauču. Nastavite da se krećete!
Veća je verovatnoća da ćemo imati dijabetes ako sedimo ceo dan. I to ne samo zato što sagorevamo manje kalorija. Samo sedenje za to je zaslužno. Nije jasno zašto, ali lekari misle da sedenje može promeniti način na koji naše telo reaguje na insulin, hormon koji mu pomaže da sagoreva šećer i ugljene hidrate za energiju.
Glas javnosti/T02S