KAKO BOLEST BUBREGA UTIČE NA RAZVOJ KARDIOVASKULARNIH BOLESTI : Nije naivno i saveti stručnjaka otkrivaju

Hronična bolest bubrega je stanje u kome su bubrezi oštećeni i ne mogu normalno da filtriraju krv. Dijabetes i visok krvni pritisak odgovorni su za dve trećine slučajeva hronične bolesti bubrega.

Simptomi bolesti bubrega mogu da budu:

• osećaj umora više nego normalno
• slab apetit
• grčevi u mišićima noću
• otečene noge i gležnjevi
• natečenost oko očiju, posebno ujutru
• suva koža koja svrbi
• potreba da se češće ide u toalet

Hronična bolest bubrega i kardiovaskularne bolesti

Osobe sa hroničnom bolešću bubrega imaju visok rizik od razvoja srčanih bolesti.

– Većina ljudi koji imaju bolest bubrega obično ne umiru od bolesti bubrega, već od kardiovaskularnih bolesti – rekao je za Medical News Today (MNT) dr Paul Welling, profesor medicine, nefrologije i fiziologije na John Hopkins Medicine u Merilendu.

Moćna biljka koja topi kamen u bubrezima

Mehanizmi iza povećanog kardiovaskularnog rizika kod ljudi sa hroničnom bolešću bubrega nisu u potpunosti shvaćeni.

Istraživači sa Medicinskog i stomatološkog univerziteta u Tokiju (TMDU) veruju da su otkrili moguću vezu između kardiovaskularnih bolesti i hronične bolesti bubrega. Njihovi nalazi objavljeni su u Circulation Research, časopisu American Heart Association.

Ubrzana vaskularna kalcifikacija

Vaskularna kalcifikacija nastaje kada se kalcijum nakuplja na zidovima krvnih sudova. Povezana sa smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti.

– Pacijenti sa hroničnom bolešću bubrega doživljavaju ubrzanu vaskularnu kalcifikaciju, koja se razlikuje od one kod osoba bez hronične bolesti bubrega – kaže dr Nisha Bansal, vanredni profesor na Odeljenju za nefrologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu i potpredsednik American Heart Association’s Kidney in Heart Disease Science Committee koja nije bila uključena u studiju.

Ćelije glatkih mišića krvnih sudova u zidovima krvnih sudova mogu da prođu kroz proces koji se naziva fenotipsko prebacivanje, gde ćelije prelaze iz kontraktilnog stanja koje održava normalnu funkciju u nekontraktilno stanje. Hronična bolest bubrega može podstaći ovu fenotipsku zamenu. To je rani korak ka razvoju kardiovaskularnih bolesti.

Za ovu studiju, naučnici su se fokusirali na ulogu malih, zatvorenih struktura izvan ćelija zvanih mali ekstracelularni vezikuli (sEV).

– Male ekstracelularne vezikule (sEV) koje kruže nose i šire signalne molekule, uključujući proteine, mikroRNK (miRNA) i DNK između ćelija – rekla je dr Bansal za MNT.

Mehanizam ovih sEV kod hronične bolesti bubrega nije bio jasan pre ove studije, napisali su istraživači u svom radu

Glas javnosti/T02S

SKINI APLIKACIJU