GOJAZNOST NIJE SAMO STVAR IZGLEDA VEĆ I PROBLEM : Rešenja ima, stručnjaci otkrivaju
Autor: Glas javnosti
U brojkama to izgleda ovako - na nivou planete broj gojaznih se sa 100 miliona 1976. Godine povećao na 650 miiona ljudi 2016. godine. Za samo 40 godina, broj se ušestostručio.
Dr Fabio Skano, direktor Kancelarije SZO za Srbiju, upozorio je da svuda u svetu broj prekomerno uhranjenih i gojaznih osoba raste zapanjujućom brzinom, na konferenciji “Epidemijma gojaznosti u post kovid eri” koji su organizovali European communicantion centar i Struktura, centar za gojaznost.
U brojkama to izgleda ovako - na nivou planete broj gojaznih se sa 100 miliona 1976. Godine povećao na 650 miiona ljudi 2016. godine. Za samo 40 godina, broj se ušestostručio. Pored toga, 1,9 milijardi odraslih osoba je prekomerno uhranjeno. Nažalost, ni Srbija nije izuzetak. Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a svaka treća je na ivici gojaznosti – istakao je Skano u svom video obraćanju piše 24sedam
Dr Đerlek: Gojaznost ne možemo da iskorenimo, ali možemo da smanjimo!
Dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Minstarstvu zdravlja, istakao je da sada kada koliko su podacci alarmantni, da treba još jače da se uhvatimo u koštac sa gojaznošću.
To je i zdravstveni, ali i sistemski problem koji se mora tako i tretirati. Statistika nam, pri tom, ne ide na ruku. Nerelano je da iskorenimo gojaznost, ali možemo da je smanimo - naveo je Đerlek.
On je apostrofirao još jedan važan problem koji se javlja sa gojaznošću – a to je stigmatizovanje gojaznih ljudi.
Postoji gojaznost koje je izazvana nekontrolisanom ishranom i nedostatkom fizičke akttivnosti, ali postoji i gojaznost koja je produkt hormonskog poremećaja. Stigma je otišla toliko daleko, da se nalazi na 3. mestu, posle seksizma i rasizma – istakao je on.
Dr Lazić: Ovo je tema i odgovornost svih nas
Dr Verica Lazić, savetnik predsednika za zdravstvena i socijalna pitanja smatra da ovaj problem poprima status epidemije.
Nezdrava hrana dostupan je na svakom koraku i posebno je važno da dopremo do mladih. Zato je Vlada RS i donela nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih. Cilj je da se putem prevencije, promoviše zdraviji način života i predupredi pandemija gojaznosti u Srbiji. Ovo je tema svih nas i odgovornost koji nosimo kolektivno. Verujem da ćemo naći rešenje – poručila je Lazić.
Dr Skrobić: Bitno je prepoznati problem
Doc. dr Ognjan Skrobić, sa Klinike za digestivnu hirurgiju, Prva horuška klinika UKCS rekao je da je hirurgija samo finalni aspekt lečenja gojaznosti.
Možda je bitnije da počnemo da razmišljamo svi zajedno u pravcu kako da prepoznamo problem, prevashodno na nivou primarne zdravstvene zaštite, kako da poacijenta uputimo na parvo mesto i kako da ga edukujemo o vrstama tretmana, da probamo da skrenemo priče sa estradnih ka naučnim i stručnim dijetama, o pravoj psihološkoj potpori – istakao je on.
Izazov novog doba
Na prvom panelu “Izazovi novog mdoba: Kako zaštititi generacije koje rastu u digital food okruženju? Uloga medija i institucija”, moderator Nada Gogić podsetila je da je danas 29. Septembra, Svetski dan srca.
Doc dr Marija Zdravković, direktorka KBC Bežanijska kosa, podsetila je da je u celom svetu najviše smrtnih ishoda zbog kardiovaskularnih oboljenja, pre svega zbog bolesti srca, ali i cerebrovaskularnih oboljenja, što je sve povezano sa lošim stilom života.
Doc. dr Zdravković: Gojaznost je put u jednom pravcu
Roditelje i gene ne možemo birati, ali ono što mi kasnije implementiramo to svakako možemo. Da bismo bili svesni da izaberemo, moramo da dobijamo inpute od malih nogu. Gojaznost je izuzetni komplesan problem, nekada je bio estetski, ali danas je mnogo više od tga. Gojaznost je put u jednom pravcu na čijem se kraju nalazi tunel sa svim mogućim komplikacijama – od angine pektoris, hipertenzije, metaboličkog sindroma, dijabeta, do akutnog infarkta miokarda, srčane slabosti, popuštanja srca. Moramo krenuti sa edukacijom od početka, od vrtića, jer deca pre svega uče odsvojih roditelja, ali i od vaspitača, nastavnika, trenera. Zato je jako bitno da se svi uključe – navela je doc. dr Zdravković.
Prof. dr Zdravković: Alarmantno povećanje stope gojaznosti
Prof. dr Vera Zdravković, pedijatar endokrinolog iz Tiršove navela je, pozivajući se na istraživanje koje je sproveo Batut da je 2006. Stopa gojaznosti kod dece bila 2,6 odsto; 2013. Stopa gojaznosti je bila 4,9 odsto, dok je 2016. bila 12,9 odsto.
Ranije tip II dijabetesa nije mogao da se sretne kod deca, a sada ga ima to je ranije bila bolest odraslih. Bitno je da obrok bude izbalansiran, i da porcije budu ograničene, jer nije dobro ni previse zdrave hrane unostiti – kaže prof. dr Zdravković. Ona je dodala da se sada susreće i sa roditeljima koji nisu svesni da je dete gojazno.
Tada treba da se menja način života cele porodice – zaključuje ona.
SKINI APLIKACIJU
.png)
