DOKTOR OBJAŠNJAVA: Kako da preživimo prelazak na letnje računanje vremena
Autor: Glas javnosti
Pomeranje časovnika i prelazak na letnje računanje vremena nam donosi dosta negativnih efekata po zdravlje jer u tom slučaju naš unutrašnji časovnik nije usklađen sa društvenim.
Specijalista interne medicine, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, objašnjava kakve posledice ostavlja pomeranje časovnika za jedan sat unapred.
Sve funkcije u našem organizmu, naročito one koje se periodično ponavljaju, kao što je smena budnosti i spavanja, telesne temperature, lučenje brojnih hormona i drugih procesa u organizmu, zapravo regulisani biološkim časovnikom, objašnjava prof. dr Dragan Hrnčić za RTS.
Mnogi prelasku na letnje računanje vremena pripisuju više saobraćajnih nezgoda i srčanih udara, nego kada se pomeri unazad. Jedna američka studija pokazala je da broj pacijenata zbog poremećaja srčanog ritma raste nakon pomeranja sata u proleće i da ti poremećaji izazivaju šlogove, pa i prestanak rada srca.
Hronobiološke studije su pokazale, posebno u zemljama poput Sjedinjenih Država koje imaju više vremenskih zona i u skandinavskim zemljama, posebno, gde je dužina dana i noći drugačija, da gledano na populacionom nivou, u nedelju i ponedeljak posle pomeranja časovnika unapred, veća je incidenca infarkta miokarda, artijalne fibrilacije, kao i da to pomeranje dovodi do pada koncentracije, povećanog broja saobraćajnih nesreća.
„Nedavno smo obeležili i Svetski dan spavanja koji promoviše kvalitet spavanja i kvalitetno spavanje, a prelaskom na letnje računanje vremena mi se noću izlažemo duže jednom satu dnevne svetlosti i odlažemo produkciju melatonina, glavnog hormona koji se luči tokom noći i odgovoran je za ono što zovemo kvalitetan san“, naglašava profesor Hrnčić.
Takođe, činjenica je da letnjim računanjem vremena ulazimo u letnju sezonu kada se količina sunčeve svetlosti povećava, što je samo po sebi odgovorno za bolje raspoloženje, više fizičke aktivnosti tokom dana, tako da pozitivni efekti o kojima neki govore nisu posledica pomeranja časovnika, već samog godišnjeg doba, napominje profesor.
„Sam prelazak na letnje računanje vremena u prvoj nedelji dovodi do pojave depresije i lošeg raspoloženja, ali dugoročno gledano, tokom leta, zbog samih okolnosti, imamo bolje raspoloženje“, zaključuje profesor dr Dragan Hrnčić.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
