NEMA SPAVANJA ZA VIKEND: Pomeramo kazaljke, evo kako SAT VREMENA UNAPRED utiče na naše ZDRAVLJE
Autor: Glas javnosti
Proleće nam je stiglo 20. marta tačno u 16.33 sati i sa njim lepo vreme.
Međutim, već za vikend nam stiže manja neprijatnost, a to je pomeranja sata na letnje računanje vremena što znači da ćemo između subote i nedelje spavati sat kraće.
U nedelju počinje letnje računanje vremena. U noći između subote i nedelje, u dva sata ujutro, sat će se pomeriti jedan čas unapred – sa dva na tri ujutro. Kako će ova izmena uticati na naš organizam?
Sva živa bića, uključujući i čoveka razvili su unutrašnji biološki sat. Taj sat reguliše naše potrebe i procese poput spavanja, telesne temperature, unošenja hrane, metabolizma. On je prilagođen našem životnom stilu, a kada dođe do naglog menjanja računanja vremena, poput pomeranja sata, naš biološki sat se može privremeno ili trajnije poremetiti.
Pomeranje sata uzrokuje poremećaj unutrašnjeg ritma, što može dovesti do pojave umora ili nesanice. Pomeranje sata može povećati rizik za nastanak depresije i gojaznosti.
"Neke studije kažu da ne treba dirati taj cirkadijalni ritam, to je taj naš biološki sat, koji tačno prepoznaje kad šta treba da se radi, koliko treba da spavate, koliko je potrebno da se svi biološki procesi i procesi reparacije, koji su neophodni za san i koji se dešavaju dok spavamo, mogli obaviti. Naravno, kad to prekinete na jedan "nasilan" način, onda to ne prija, ali da može imati neke teške posledice po zdravlje, to zaista ne" - objasnila je dr Ivana Stefanović, specijalista urgentne medicine.
Ipak, studije širom sveta pokazuju da je uticaj promene računanja vremena više psihički fenomen jer smo nenaspavani i mrzovalji, a u takvom stanju veća je verovatnoća da se nađemo u nekim stresnim situacijama što potom može uticati i na fizičko zdravlje.
Zabrinjavajuće podatke daju istraživanja sprovedena u Kanadi, kada je utvrdđeno da se značajno povećao broj saobraćajnih nesreća prvog dan nakon pomeranja sata. Još jedan zabrinjavajući podatak dala je studija sprovedena u Švedskoj koja je pokazala da je u prva tri dana nakon pomeranja sata povećana učestalost od srčanog udara. Treća studije, ovoga puta sprovedena u Danskoj uočila je da periodu neprosredno nakon pomeranja kazaljki broj slučajeva obolelih od depresije raste i do 11%.
Doktorka Stefanović ipak ističe, da promena računanja vremena sama po sebi nije faktor rizika ni za jednu bolest pogotovo ukoliko se hronični bolesnici pridržavaju prepisane terapije i vodimo zdrav način života.
Međutim, treba da povedemo računa o faktorima rizika, a to su hipertenzija, dijabetes, kako da držimo holesterol i ostale masne materije pod kontrolom u krvi, šta jedemo i koliko se bavimo fizičkom aktivnošću.
"Kad sve to radite, čak i ako imate neku od ovih bolesti, a držite je pod kontrolom lekovima, onda promena vremena može doći samo kao neprijatnost. Činjenica je da mi neprijatnosti teško podnosimo" - objašnjava Stefanovićeva.
Ideja o ukidanju letnjeg računanja vremena
Evropa je prethodnih godina najavljivala ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena, odnosno pomeranje sata, a obrazloženje je bilo upravo zdravstvene prirode.
Evropski parlament je prihvatio ukidanje sezonskog vremena 26. marta prošle godine kada je ova odluka trebalo da počne da se primenjuje, ali do toga još uvek nije došlo.
Inače, zimsko vreme je, zapravo, standardno vreme, dok je privremeni prelazak na letnje računanje vremena uveden 1916. godine u Nemačkoj i u državama koje su bile njene saveznice u Prvom svetskom ratu.
Inače, na dan prolećne ravnodnevice obdanica i noć nisu jednake dužine, jer Zemlja poseduje atmosferu, koja prividno uzdiže sunce iznad horizonta, objašnjavaju u Astronomskom društvu "Ruđer Bošković", prenosi Blic.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
