Glas Javnosti

Disleksija poremećaj koji karakteriše problem sa čitanjem i pisanjem

Zdravlje
Autor: Glas javnosti

Neka deca imaju blage simptome i sposobna su da se nose sa jednostavnim vežbama čitanja.

Svake godine vaspitači u vrtićima i školama širom sveta moraju se čuditi nekim svojim učenicima, koji uprkos njihovim naporima u podučavanju, jednostavno nisu u stanju da uče uobičajenim tempom. Pri daljem ispitivanju, krivac se obično ističe kao zdravstveni problem koji remeti njihovu sposobnost čitanja, pisanja i razumevanja pisanih reči.

Ova pojava je poznata kao disleksija, poteškoće u kodiranju određenih reči – što uzrokuje problem sa čitanjem i pisanjem.

Neka deca imaju blage simptome i sposobna su da se nose sa jednostavnim vežbama čitanja. Takvi se uz dovoljno vežbe mogu izboriti i sa složenijim zadacima. Ali kod neke dece i najosnovniji pokušaj čitanja stvaraju velike poteškoće.

Smatra se da se procenat disleksije u slovenskim jezicima kreće od 5 do 10%. U zemljama engleskog govornog područja, zbog velike razlike između govora i pisanja, procenat disleksije raste na 15-30%. Ali u Kini i Japanu samo 1% stanovništva ima disleksiju zbog upotrebe slikovnih slova (jer obrada slika teče kroz desnu stranu mozga). I većina stručnjaka se slaže da je glavni uzrok disleksije zamena funkcije leve i desne strane mozga. Kako desna polovina primarno vrši funkcije vizuelne sinteze, tako postoje poteškoće u analizi pisane reči.

Kada se disleksija može dijagnostikovati? Obično se zabrinjavajuće indikacije ovog stanja prvi put jasno pokazuju u predškolskoj ustanovi, iako su ovakva deca možda i ranije pokazivala izvesno kašnjenje u postizanju nekih razvojnih funkcija (poput kašnjenja u puzanju, govoru ili hodanju…).

Sumnje na disleksiju često se pojačavaju kako dete odrasta, a do srednje škole će imati tendenciju da često pravi pravopisne grešake i imati grube nedostatke u razumevanju onoga što čitaju. Iskusni učitelji u određenom uzrastu obično mogu reći kada se nešto čini neobičnim u čitalačkim navikama određenog deteta.

Kako se boriti s disleksijom?

Za takve roditelje je najbolje da ne preuzimaju na sebe nikakvu krivicu, jer ništa što su uradili verovatno nije izazvalo problem. Disleksija se ne javlja kao rezultat loše nege, lošeg podučavanja ili vaspitanja. Slično tome, disleksičari mogu biti vrlo inteligentni na druge načine. Stručnjaci su ovo stanje povezali sa nekim složenim naslednim faktorima koji uzrokuju neke neobične nedostatke mozga, posebno u sferi čitanja. Neke studije pokazuju da deca sa disleksijom imaju problema u obradi vizuelne stimulacije.

Roditelji imaju veoma aktivnu ulogu u pružanju ljubavi, podrške i razumevanja svoje dece, ali se i od stručnjaka očekuje pomoć. To uključuje asistenciju logopeda, dečijih psihologa, defektologa i tako dalje… Deca sa disleksijom takođe često imaju koristi od specifičnih nastavnih metoda – specijalnih pristupa za koje je dokazano da su najefikasniji kod disleksičara.

Prema dosadašnjim iskustvima, najbolje rešenje za ovaj problem je razvijanje interesa koji ne zahtevaju visoke veštine čitanja i pisanja. Kao što su, na primer: sport, umetnost, logika.

Rešenje za disleksiju Najvažnije je prepoznati disleksiju u najranijem detinjstvu i imati apsolutno razumevanje, da bi se dete što pre usmerilo prema njemu odgovarajućim afinitetima, koje će obezbediti da se iskaže na najbolji mogući način. Kao i uvek, i ovde važi pravilo da za postizanje bilo kakvog uspeha u životu nikada ne treba odustati. Izuzetno je važno verovati u dobar ishod. Disleksija može vaše dete da odvede do uspeha o kojem niste ni sanjali, samo je potrebno da je shvatite, prihvatite i da joj se prilagodite.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR







AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP