Demencija je iscrpljujuće stanje koje čoveka može lišiti pamćenja, ličnosti i sposobnosti da obavljate rutinske zadatke.
Svetska zdravstvena organizacija navodi: „Demencija je sindrom u kome dolazi do pogoršanja kognitivnih funkcija pre od uobičajenih posledica biološkog starenja. Postoji nekoliko tipova demencije od kojih je Alchajmerova bolest najčešća.Trenutno više od 55 miliona ljudi živi sa demencijom širom sveta, a svake godine oboli novih 10 miliona ljudi”.
Demencija može biti fatalna i sedmi je uzrok smrti u svetu. Prema Alchajmerovom udruženju za borbu protiv demencije, osoba može umreti od drugog stanja u bilo kojoj fazi demencije. Zbog toga može umreti pre nego što simptomi demencije postanu dominantni. Inače, osobe koje su u kasnim fazama demencije imaju i slab imuni sistem, pa je i rizik od infekcija veći.
Jedan od najčešćih uzroka smrti ljudi sa demencijom je pneumonija uzrokovana infekcijom.
Za sada ne postoji lek za demenciju, ali postoje promenljivi faktori rizika koji mogu pomoći u smanjenju rizika.
Kako navode iz SZO, studije pokazuju da ljudi mogu da smanje rizik od kognitivnog opadanja i demencije tako što su fizički aktivni, ne puše, izbegavaju alkohol, kontrolišu svoju težinu, jedu zdravu ishranu i održavaju normalan nivo krvnog pritiska, holesterola,nivoa šećera. Dodatni faktori rizika uključuju depresiju, socijalnu izolaciju, nisko obrazovanje, kognitivnu neaktivnost i zagađenje vazduha.
Kako populacija stari, slučajevi demencije su u porastu, a Tomi Mičel, doktor sertifikovan za holistički pristup bolesti, ističe šta treba znati o stanju i znakovima koji ukazuju na bolest.
„Kako starimo, normalno je da počnemo da zaboravljamo. Gubimo ključeve ili zaboravimo rođendan prijatelja. Ali za ljude sa demencijom, gubitak pamćenja je mnogo ozbiljniji jer dolazi do pada kognitivnih funkcija.Tada nastaju problemi sa pamćenjem, razmišljanjem i rasuđivanjem. Na primer, ljudi sa demencijom mogu imati poteškoća u obavljanju svakodnevnih zadataka ili čak zaboravljaju ko su. Iako svi doživljavaju demenciju drugačije, postoje neki jednostavni stvari koje ljudi zaboravljaju”, istakao je dr Mičel, prenosi RTS.
Kako bolest napreduje, ljudi sa demencijom mogu postati sve više povučeni i vremenom mogzu da izgube sposobnost da govore ili komuniciraju. Iako ne postoji lek za demenciju, rana dijagnoza i lečenje mogu da pomognu u usporavanju napredovanja bolesti i poboljšanju kvaliteta života.
Važno je napomenuti da gubitak pamćenja nije jedini simptom demencije. Ostali znaci mogu uključivati zbunjenost, uznemirenost i agresiju, probleme sa vidom, jezičke poteškoće i promene u ponašanju ili ličnosti.
„Nekoliko faktora rizika je povezano sa demencijom, uključujući genetiku, izbor načina života i medicinska stanja. Ljudi koji puše ili zloupotrebljavaju droge imaju veću šansu da razviju demenciju, pušenje oštećuje krvne sudove, što može smanjiti dotok krvi u mozak.Može da oštetiti moždane ćelije i dovede do problema sa pamćenjem i rasuđivanjem”, naveo je dr Mičel.
Ljudi koji puše ili zloupotrebljavaju droge imaju veću šansu da razviju demenciju, pušenje oštećuje krvne sudove, što može smanjiti dotok krvi u mozak.Može da oštetiti moždane ćelije i dovede do problema sa pamćenjem i rasuđivanjem.
Pušenje povećava rizik od razvoja ateroskleroze, hipertenzija i dijabetes, mogu da povećaju rizik od razvoja demencije. Ipak, na prvom mestu faktora rizika od demencije je starenje.
Većina ljudi sa demencijom starija je od 65 godina. Kako ljudi stare, gube moždane ćelije i doživljavaju promene u strukturi i funkciji mozga, što ih čini ranjivijim na demenciju.
Razlika između Alchajmerove bolesti i demencijeDemencija i Alchajmerova bolest su degenerativni poremećaji mozga koji mogu dovesti do gubitka pamćenja, konfuzije i poteškoća sa svakodnevnim zadacima. Međutim, postoje neke kritične razlike između ova dva stanja. Demencija je opšti termin koji se koristi za opisivanje pada kognitivnih funkcija, dok je Alchajmerova bolest najčešći tip demencije.
„Alchajmerova bolest utiče na delove mozga odgovorne za pamćenje i jezik.Ona napreduje sporije od drugih vrsta demencije. Obično se razvija kod ljudi starijih od 65 godina, dok drugi oblici demencije mogu da utiču na ljude svih uzrasta.Postoje i različite vrste demencije koje mogu izazvati različite simptome”, napomenuo je dr Mičel.