BORAVAK U PRIRODI JE LEKOVIT : Stručnjaci otkrivaju kako izlazak napolje utiče na naš organizam

Aktivnosti na otvorenom, poput penjanja po stenama ili timskih sportova, često zahtevaju da radimo sa drugima i gradimo važne socijalne veštine

Poslednjih godina dokazano da razne terapije koje se oslanjaju na prirodu mogu da podstaknu oporavak od mnogih psihijatrijskih poremećaja, uključujući i depresiju i ADHD, kaže psihijatar dr Kler Vilkoks, a boravak u prirodi, dodaje ona, skoro odmah pomaže kod problema sa spavanjem, smanjuje žudnju za hranom, osećaj neodlučnosti i brige.

„Mi za svoju emocionalnu obnovu zavisimo od iscjeliteljskih moći prirode, a u poslednje vreme dogodio se merljiv porast korišćenja raznih staza za šetanje, ljudi više trče i voze bicikl, planinare i uopšteno beže u prirodu, pokušavajući da procesuiraju sve što im se događa“, kaže dr Vilkoks.

Nedavno istraživanje pokazalo je da se osobe koje su više izložene zelenilu bolje osećaju jer imaju niže otkucaje srca i niži krvni pritisak, a imaju i niži nivo kortizola, poznatog kao hormon stresa.

Psiholog otkriva 10 POKAZATELJA da ste bili EMOCIONALNO ZANEMARENI u detinjstvu - uglavnom se odrasli sa tom traumom OVAKO ponašaju!

Dr Vilkoks kaže da je zbog svega toga terapija divljinom intervencija koja širom sveta postaje sve popularnija, a koristi se već u lečenju anksioznosti, depresije i poremećaja zavisnosti.

Ljudi koji su prošli programe sa takvim terapijama imaju od njih višestruke koristi, uključujući smanjenu anksioznost, bolje snalaženje, poboljšanje odnosa sa drugima i promenu lošeg ponašanja.

Kako nam sve priroda pomaže?

Povećanje kretanja je ključno za naše mentalno zdravlje. Brojne studije pokazuju da telesna aktivnost podstiče pozitivno raspoloženje, poboljšava pažnju, smanjuje teskobu, pomaže kod zavisnosti i poboljšavai san.

„Jedna fascinantna studija pokazala je da se isto događa i na neurohemijskom nivou, pa zavisnici koji su prošli program intenzivnog vežbanja dožive i veću normalizaciju funkcije dopamina u delu mozga koji je uključen u kontrolu impulsa. To znači da kretanje sigurno može da pomogne da duže ostanu „čisti“, a verovatno će postati i važan deo lečenja zavisnosti“, rekla je doktorka.

Osim vežbanja, studije pokazuju da vreme u prirodi poboljšava i naše mentalne sposobnosti, što pomaže da donosimo mudrije odluke i lakše menjamo svoje loše navike.

Preliminarna studija pokazala je da je smanjenje impulsivnosti posledica izlaganja slikama iz spoljašnjeg sveta, a sve je više dokaza da priroda pomaže i u usporavanju razvoja Alchajmerove bolesti.

Aktivnosti na otvorenom, poput penjanja po stenama ili timskih sportova, često zahtevaju da radimo sa drugima i da se na njih oslanjamo, posebno kad se pojave razni izazovi, pa u prirodi gradimo i važne socijalne veštine.

„U terapiji divljinom izgradnja zajednice je ključna komponenta, a polaznici kažu da tokom lečenja osećaju više empatije i imaju više poverenja u druge, i da ti efekti traju još dugo i nakon povratka kući“, rekla je Vilkoks za Psychology Today i naglasila da prevladavanje fizičkih i psiholoških prepreka sa kojima se susrećemo u prirodi povećava samoefikasnost, mentalnu otpornost, fizičku kondiciju, i poboljšava sliku o sopstvenom telu prenosi Večernji.hr

Priroda nam daje i preko potrebno odvajanje od previše tehnologije, urbane sredine, nereda i stresa, posla ili kućnog okruženja.

„U programima terapije divljinom adolescenti, na primrer, kažu da brzo osete poboljšanje jednostavnih fizičkih pokreta, onih koje radimo bez intenzivne ili usmerene pažnje, što im omogućav „lutanje misli“ i preispitivanje“, ispričala je doktorka.

Mnogi u prirodi imaju i osećaj da „postoji nešto veće od njih samih“, a mogu da dobiju i  veći osećaj svrhe.

SKINI APLIKACIJU