ČOVEK SVE UNIŠTAVA: Migratorne vrste životinja pred izumiranjem
Autor: Glas javnosti
Migratorne vrste divljih životinja koje se svake godine sele i putuju preko kopna, reka i okeana, suočavaju se sa izumiranjem
Dve najveće pretnje "selicama" su prekomerna eksploatacija i gubitak staništa zbog ljudskih aktivnosti, zatim klimatske promene i zagađenje, navodi se u poslednjem izveštaju agencije UN koji je nedavno objavljen.
Ženke kožastih kornjača su među najneustrašivijim stvorenjima na svetu, a nakon gnežđenja putuju i do 10.000 milja da bi pronašli hranu u dalekim morima. Poznato je da idu iz tropske jugoistočne Azije do hladnih voda Aljaske, gde se meduze nalaze u izobilju. Ali na tako dugom putu nailaze na pretnje koje mogu biti fatalne: ribarske mreže namenjene drugim vrstama, lovokradice, zagađenje i tople vode pod uticajem klimatskih promena, koje teraju kornjače da putuju još dalje kako bi pronašli svoj plen.
Ove kornjače su samo jedna od stotina migratornih vrsta – onih koje svake godine putuju preko kopna, reka i okeana – koje se suočavaju sa izumiranjem zbog ljudskog faktora, navodi se u poslednjem izveštaju agencije UN.
Od 1.189 stvorenja navedenih u Konvenciji o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, svaka peta je ugrožena. Tu spadaju pored ostalih kitovi, ajkule, slonovi, divlje mačke, grabljivice, ptice i insekti.
Oko 44 odsto navedenih vrsta doživljava pad populacije, navodi se u izveštaju, a najalarmantnije je stanje migratornih riba u svetu: skoro svih – 97 procenata su pred izumiranjem.
Izveštaj ukazuje na status migratornih vrsta i načine na koji one pokušavaju da prežive u svetu koji su ljudi dramatično promenili.
Utvrđeno je da su dve najveće pretnje prekomerna eksploatacija i gubitak staništa zbog ljudskih aktivnosti, kao što su čišćenje zemljišta za poljoprivredu, putevi i infrastruktura. Te aktivnosti presecaju puteve migratornih vrsta, što im ponekad onemogućava da završe svoja putovanja.
Oko 58 odsto praćenih lokacija koje su prepoznate kao važne za migratorne vrste suočava se sa neodrživim pritiscima koji dolaze od ljudi. Klimatske promene i zagađenje takođe predstavljaju velike pretnje. Više temperature ne samo da primoravaju neke vrste da putuju dalje, već mogu i da navedu životinje da se kreću u različito doba godine. To može dovesti do propuštanja plena ili partnera za razmnožavanje, navodi se u izveštaju.
Jedan od primera je i narval. Ova morska stvorenja mitskog izgleda, poznata po svojim spiralnim kljovama, provode leta u obalnim područjima uglavnom bez leda pre nego što migriraju na jug u dublje arktičke vode.
Međutim, kako se okeani zagrevaju i godišnja ekspanzija morskog leda se dešava sve kasnije i kasnije, naučnici su otkrili da neki narvali odlažu svoje putovanje, rizikujući da budu zarobljeni u morskom ledu bez otvora za disanje.
Globalno zagrevanje takođe može izazvati uništavanje staništa, kao što su koralni grebeni za morska stvorenja.
Svetlost čini migraciju opasnijom i za neke vrste, posebno za ptice.
Samo u jednoj zgradi u Čikagu na obali jezera Mičigen, pronađeno je više od 40.000 mrtvih ptica od 1978. godine, navodi se u izveštaju. Ptice su udarale u zgradu nakon što ih je privukla svetlost sa prozora.
Masovno nasukani kitovi povezuju se sa bukom, dok je zagađenje plastikom povezano sa smrtnošću albatrosa, velikih morskih ptica selica.
Izveštaj baca svetlo na migratorne vrste i njihova neverovatna putovanja koja igraju vitalnu ulogu u održavanju „delikatne ekološke ravnoteže Zemlje“.
„Ove životinje su, pre svega, deo ekosistema u kojima se nalaze“, rekla je izvršna sekretarka Konvencije Ejmi Frenkel za CNN.
„I imamo mnogo dokaza koji pokazuju da ako uklonite ove vrste, ako one opadaju, to će imati uticaja na ekosisteme u kojima se nalaze, i to ne na pozitivan način. Uzmite, na primer, slepe miševe. Možda je teško razmišljati o njima kao stvorenjima koja čine svet lepšim mestom. Ali oni koji migriraju imaju ključnu ulogu kao oprašivači za širok spektar voća i cveća – oni oprašuju više od 500 cvetnih biljnih vrsta“, kaže se u izveštaju.
Slepi miševi raspršuju seme, koje pomaže u održavanju zdravih šuma, i regulišu širenje insekata tako što ih konzumiraju u velikim količinama.
Ali pretnja za slepe miševe je krčenje šuma, koje uništava njihovo stanište, kao i lov – njihovo meso se u nekim zemljama smatra delikatesom. Buka takođe ometa slepe miševe koji traže hranu, što ih čini manje efikasnim lovcima.
Ima i dobrih vesti
Postoji 14 vrsta koje su zabeležile pozitivne trendove, uključujući plave i grbave kitove. Ali generalno, slika je alarmantna.
„Današnji izveštaj nam jasno pokazuje da neodržive ljudske aktivnosti ugrožavaju budućnost migratornih vrsta – stvorenja koja ne samo da deluju kao indikatori promena životne sredine, već igraju integralnu ulogu u održavanju funkcije i otpornosti složenih ekosistema naše planete“, Inger Andersen, izvršni direktor direktora Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, navodi se u saopštenju.
Izveštaj je predstavljen na velikoj konferenciji UN o očuvanju divljih životinja u Samarkandu u Uzbekistanu.
Smanjenje opasnosti koje prete migratornim vrstama zahtevaće globalne napore, kažu stručnjaci, jer je toliko životinja koje na ovim redovnim putovanjima prelaze međunarodne granice, bilo na kopnu, bilo na moru ili na nebu.
„Migratorne vrste imaju posebnu ulogu u prirodi jer ne prepoznaju političke granice“, rekao je Anurag Agraval, profesor ekoloških studija na Univerzitetu Kornel. „Umesto toga, oni svojim kretanjem spajaju velika područja planete. Njihovo očuvanje stoga zahteva međunarodnu saradnju”.
Glas javnosti/ N01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
