Bolna ispovest devojke koja je bila na heroinu: Reanimirali je 9 puta
Autor: Glas javnosti
"Sa 15 godina sam već bila na igli, lekari su me 9 PUTA REANIMIRALI!"
Heroin im je oduzeo porodicu, prijatelje i zdravlje. U paklu droge izgubili su sebe, a ostao im je samo uništen život, koji iz temelja obnavljaju uz pomoć Zajednice susreta. Ivana Jurjević i jedan korisnik zajednice koji je želeo da ostane anoniman, su bivši zavisnici od heroina koji su podelili svoja svedočenja o zavisnosti i putu ka oporavku.
Prvi put je probala heroin sa 15 godina. Bila je dete poznate i imućne splitske porodice, ali je iza zatvorenih vrata, kaže Ivana, postojala disfunkcionalna porodica. Novac joj nikada nije nedostajao, pa je sa 15 godina vrlo lako kupila heroin i ubrizgala ga iglom. On je, kaže, bio njena prva ljubav.
-Ja sam dete rata i u to vreme heroin je bio kao u priči. Počela sam kao i svi moji vršnjaci sa travom i alkoholom, ali heroin je baš uleteo u moj život. Sa 15 godina sam već bila na igli. Heroin mi je dao sve što nisam imala u životu. Toplinu, bliskost, on me nikada nije napustio. Društvo me je prihvatilo i osećala sam se važnom - priča Ivana.
Pune 32 godine družila se sa heroinom, koja joj je pružila toplinu kakvu nije imala u sopstvenom domu. Kaže da se predstavljala kao hladna osoba jer se plašila da pokaže svoje emocije kako ne bi bila povređena. Danas, kada ponovo uči da živi, shvata da je droga bila njen beg od stvarnosti.
Heroinu se vratila posle sedam godina
U početku je heroin ispunjavao sve njene nedostatke i ubijao njenu unutrašnju bol, dok je potreba za njim sve više rasla. Više nije znala kako da funkcioniše bez njega. Kada je prvi put prestala sa heroinom, bila je čista sedam godina. Mislila je da je konačno sve na svom mestu. Ali jedne večeri stavila je sina u krevet i u dnevnoj sobi počela da razmišlja ko će joj prodati drogu.
Dok je njen bivši muž već bio na brodu, Ivana je heroinom uništila sopstvenu porodicu. Zavisnost od droge joj je oduzela starateljstvo nad detetom, a izgubila je porodicu i prijatelje. Dotaknula je dno, sama u stanu bez struje i hrane. Nije imala novca, kao ni, kaže, razloga da živi jer je izgubila sina. Spasio ju je prijatelj, upravo pitanjem da li zaista želi da joj sin ostane bez majke.
- Pomogao mi je da odem na psihijatriju. Došla sam autobusom, bez ličnih stvari jer nisam imala ništa. Sa oko 40 kilograma bila sam kost i koža. Pre sam išla u bolnicu samo da dođem sebi, preprodavala sam tablete i na taj način zarađivala, ali ovaj put je bilo drugačije. Posle nekog vremena otišla sam na Zbor zajednice u Čistu Veliku. Nije bilo lako, nije ni danas. Svaki dan radim na sebi i ponovo učim da živim. Suočavam se sa životom koji se odvija napolju - rekla je ona za hrvatski "Indeks".
Prebrodila je bolesti i gradi nove porodične mostove
Zbog lekova je bila pozitivna na hepatitis C, pobedila je rak, a tokom perioda uzimanja droge, devet puta je reanimirana u bolnici.
- Bilo je još više trenutaka kada su mislili da se više nikada neću probuditi, a tih devet puta su me oživljavali u bolnici. Uvek sam se pitala zašto se vraćam, zašto me Bog sačuvao u životu, a oprostila sam se od toliko bliskih ljudi i bila prisutan kada su umirali. Tražila sam smisao, zašto bih toliko patila i nanosila bol drugima. Trebale su mi 32 godine pakla da pronađem smisao i svoje mesto pod suncem - rekla je.
Svoj dom ili, kako kaže, drugu majku našla je u Zajednici susreta. Iako joj to nije prva komuna, shvatila je da joj je potrebna terapijska zajednica u Čisti da se izvuče iz pakla droge. Završila je program i dve godine je bez droge.
Dugo je čekala na ponovni susret sa svojim 21-godišnjim sinom. Nadala se da će se njihova veza nastaviti tamo gde je stala, ali se to nije dogodilo.
- Nažalost, ne mogu da vratim godine unazad, ali on mi je dao priliku da ponovo budem prisutna u njegovom životu i na tome sam mu zahvalna. Daću sve od sebe da izgradim vezu i budem mu na raspolaganju. Želim da zna da ima majku. Kad mu zatrebam, biću tu. Iako ima 21 godinu, tek sada ga upoznajem i radujem se tome - kaže Ivana.
Njeni problemi nisu nestali ni po dolasku u komunu. Ali terapeutska zajednica u Čistoj Velikoj bila je pravi izbor za nju, smatra ona. U početku nije prihvatala promene i nije razumela šta znači „rad na sebi“. Odbila je poslušnost, a kaže da su joj stalno govorili da mora da napusti splitski "dišpet" (prkosan, inadžija prim. aut.).
Uz pomoć zaposlenih gradi novi život. Kaže da to nije lak proces jer je za sobom ostavila dugove i porušene mostove koje pokušava da popravi da bi vratila svoju porodicu.
Ona napominje da je najveći korak za zavisnika da postane svestan potrebe za pomoći i dođe u komunu. Posle toga, kaže, dolaze unutrašnje promene, a „spolja” kockice počinju da se slažu.
Bivši zavisnik imao dvostruki život
Pedesetogodišnji Zagrepčanin, čiji se život ukrstio sa Ivaninim, takođe je završio program u Čistoj Velikoj, tokom boravka na psihijatrijskoj bolnici. Kroz smeh nam pričaju kako se nisu podnosili pri prvom susretu. Ali zbog sličnih problema bili su motivacija u potrazi za novim životom. Trebalo je mnogo vremena da se dođe do novog početka jer je od droge postao potpuno drugačija osoba. Živeo je dvostrukim životom. Sebe je predstavljao kao brižnog oca i muža kojeg su svi voleli, a u stvari je, kaže, bio samo narkoman koji je uništio živote svima koje je voleo.
"Heroin je bio lek za sve"
Marihuana, kokain, heroin - ovo je put koji ga je odveo u propast. Bavio se kriminalom i prodavao drogu. Zaprećeno mu je 15 godina zatvora. Ali nije video ništa osim heroina. Kada je supruga pokušala da mu pomogne, kaže, u njemu se pojavilo čudovište. Postao je agresivan i nasrnuo na nju, a ona je glavom bez obzira pobegla sa sinom.
- Heroin je bio moj izlaz iz sveta tame i crnila. Rat je sa sobom doneo nešto najtužnije i najžalosnije što iko može zamisliti. Bio sam dete rata i u heroinu sam video izlaz. Bio je lek za sve. Bilo je veoma teško voditi dvostruki život. Droge su mi pomogle da budem spreman na sve da zaštitim svoju zavisnost od droge. Uvek sam imao spremnu priču za svoju ženu i druge ljude. Kada sam išla na roditeljski sastanak u školu, nastavnici su me hvalili. Ali posle nekog vremena sve se raspalo - priča bivši zavisnik.
Kada mu je droga oduzela sve, pojavile su se psihoze u njegovoj glavi. Davao je sve od sebe i nije mario za sina i šta njegovo dete prolazi zbog njega. Kaže da im je priredio pakao samo da bi mogao da se drogira. Zaključao se u svoj stan i vreme provodio drogirajući se sve dok ga jednog dana hitna pomoć nije našla kako leži na putu u donjem vešu.
"Toliko sam se drogirao da sam poludeo od droge"
Na psihijatrijsku kliniku stigao je u poslednjem trenutku. Bukvalno je, kaže, dotaknuo dno, ali to ipak nije razumeo. Odbijao je da ide u komunu, a prema svima je bio agresivan.
- Toliko sam se drogirao da sam poludeo od droge. Tukli su se sa mnom u psihijatrijskoj bolnici i jedva su me nagovorili da odem u komunu. Danas kažem kako su me rukama i nogama gurnuli u zajednicu jer sam imao duboke rane, ne samo fizičke već i emotivne. Izgubio sam porodicu, svi su digli ruke od mene - rekao je.
Kada je došao u Čistu, veliki motivator, uz porodicu, bila je Ivana. Po dolasku je doživeo niz obrta koji su ga naterali da donese konačnu odluku i počne da menja svoj život iz korena.
- Uvek sam pitao operatere za Ivanu i da li je preživela. Kada sam shvatio da nije odustala, rekao sam sebi da ako ona može, mogu i ja. Neka nevidljiva pozitivna energija je postojala između nas dvoje. Sa porodicom i suprugom koja nikada nije odustala od mene i nije mi okrenula leđa, takođe sam imao veliku podršku od Ivane. Po dolasku u Čistu, kada sam video Ivanu, nisam verovao da je to ona. Danas, gledajući unazad, mogu reći da je ona potpuno drugačija i divna osoba. Bilo je nadrealno videti je. Hteo sam da je zagrlim i osetim da vidim da li je to zaista ona. Nisam mogao da verujem svojim očima - rekao je sa suzama u očima i rekao da se nikada nije pokajao što je došao u Čisti.
Zajednica im je obezbedila novi dom
Svestan je svojih grešaka i postupaka i može otvoreno da priča o njima, ali nikada sebi nije oprostio ono što je učinio svojoj porodici. Prošle su dve godine od pakla koji im je dao, a on i danas sa suzama u očima priča o ženi i sinu.
- Iako me je ostavila, nikada mi nije zatvorila vrata. Uvek je brinula i želela je da ozdravim. Njima je veoma teško i znao sam da neće biti lako, ali trudimo se. Ponovo se zaljubljujem u svoju ženu i gradimo vezu. Još uvek ima mnogo problema, ali to je deo života i moram da se nosim sa tim - rekao je.
Zajednica im je, kažu, pružila novi dom i zaštitu od njih samih. Naučili su da se nose sa životnim problemima i preuzimaju odgovornost za svoje postupke. Uz mnogo rada i problema, ali i smeha, oni danas svojim iskustvom pomažu onima koji se bore sa zavisnošću. Svesni su da mnogi ne uspevaju da započnu novi život, pa su srećni kada njihovo iskustvo ohrabri bar jednu osobu na putu oporavka.
Glas javnosti/B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
