Junaci naših vremena: ODLUČNA DA PREŽIVI – ONA JE ZASIGURNO JEDNA OD TIH ŽENA!

Kod mene je došla sa jasnim znacima anoreksije: tanucna kao grana, upalih obraza, obučena u crnu, široku odeću, sa previše slojeva garderobe na sebi, kojom je pokušavala da se izbori sa neprijatnom posledicom anoreksije – hladnoćom.

Od psihijatra je nosila nalaz, anoreksija nervoza.

Bila je ljubazna i mila. Poslušna. Sestre na psihijatriji su mi rekle da su devojke sa anoreksijom i inače uvek najurednije, da spreme krevete i posklanjaju nered za sobom.
Njen psihijatar nije mnogo nade polagao u njeno izlečenje jer je već dugo, dugo radio sa njom.

Kada smo počele da pričamo, rekla mi je da ona zna da je preterano mršava, ali da je sigurna samo kada je dovoljno daleko od “sive zone”, od one zdrave težine.
Jer onda i ako se ugoji i dalje je mršava.
Kada je u “zdravoj zoni”, ako bi se ugojila mogla bi da bude debela.
Ovako, što dalje od preporučene težine, to je bezbednije.

Meni je nešto u njenim očima bilo zdravo, baš zdravo i jako, pa sam pošla u potragu za njom kakva je bila pre bolesti, kada je bila mala. Nakon dva, tri razgovora pronašla sam ono što sam tražila.
Njena majka je vrlo mlada umrla od raka dojke. Majčina majka isto. Ona je tada imala samo sedam godina.
Njen otac, slomljen zbog smrti žene i, u skladu sa načinom na koji se o raku dojke u medijima izveštava, bio je prestravljen od pomisli da bi njegova ćerka mogla naslediti majčinu bolest. Upozoravao ju je odmalena da pregleda sama svoje dojke što je češće moguće.

foto: Glas javnosti

Pošto je dugo gledala majku kako se muči i uplašena od očevog straha, ona je, tako mala, donela odluku da će preživeti pošto-poto.
Ona neće proći kao mama.
Ona će živeti dugo.

Sa svojih sedam, osam godina, nemajući ni način razmišljanja ni životno iskustvo odraslih ljudi, ona pravi plan kako da se spase.

Negde je čula da debljina utiče na nivo estrogena, da masti životinjskog porekla i mleko sadrže estrogen, i ona odlučuje da su te stvari opasnost.
Od osme godine ne jede ništa životinjskog porekla.

Ona odlučuje da pregleda svoje dojke prilikom svakog tuširanja i tako radi svaki dan i sada kao odrasla. Pri svakom tuširanju.
Ovo su sve odluke koje je ona donela nesvesno, kao mala, najbolje što je u tom trenutku umela.

I, kako to obično biva sa našim ranim odlukama, nikada ih nije kao odrasla ponovo razmotrila. Nikada se nije zapitala da li dobro postupa, nego je živela nesvesno u skladu sa njima.
Debljinu je vremenom povezala sa bolešću, slabošću i neprivlačnošću, a mršavost sa zdravljem i sigurnošću.

PRVI ZNAK ANKSIOZNOSTI: Stalno ste „na“ mobilnom, imate problem veći nego što mislite

Biti mršav znači biti snažan i zdrav.
I što je mršavija, to je dalje od bolesti.
Veoma malo namirnica je smatrala zdravim, a da nije znala zbog čega.

Psihijatar je pokušavao da pronađe uzroke njene samodestrukcije, uzimajući zdravo za gotovo da je ona samodestruktivna. Da ne voli sebe.

Na terapiji njeno rasterećenje je bilo ogromno kada je shvatila da nije sebe izgladnjavala iz mržnje prema svom telu, kao što su joj dotle objašnjavali.
Jer ljudi kada vide ženu koja pati od anoreksije, gotovo uvek pomisle kako ona sebe ne voli i kako žuri da umre.
Ali ne i ta mlada žena, moja tadašnja klijentkinja. Ona nije žurila da umre.

Naprotiv, ona je bila malo dete rešeno da uradi šta treba da preživi.
Pošto poto.
I radila je najbolje što je umela.
Ona je bila junak, a ne mučenica.

Sa tom njenom borbenošću, kada smo je otkrili (kada ju je ona otkrila sebi!) bilo je jasno da može da postigne šta god poželi. Sve što je trebalo sada kao odrasla da uradi je da ažurira informacije.
Da apdejtuje svoje dečije saznanje o vezi karcinoma i ishrane, i pregleda, i gena.
Da pročita mnogo, mnogo knjiga i članaka, posluša mnogo predavanja i sama dođe, sada kao odrasla, do zaključka kako najbolje da prevenira bolest, bilo koju bolest.
Da čita šta kažu i oni naučnici koji malo drugačije pričaju o genima.
Da se koliko može pročisti od tog otrova koji nam mediji serviraju o raku dojke.
Da napravi dobar plan sa nutricionistom kako se zdravo hraniti i dobar plan sa ginekologom, radiologom, onkologom i kojim već ologom smatra da treba, koliko često i na koji način da pregleda svoje dojke da bi bila potpuno bezbedna. Da može da brigu o tome preda lekarima u koje ima poverenje.

Naposletku da uradi test i vidi ima li to famozno oštećenje na genima, ako baš želi.
I da prodiše nakon testa.

I da malo vremena prođe da se oslobodi svojih strahova od debljine kao opasnosti.
Da debljina nije bi slaba, ni neprivlačna, ni opasna.

I da će ona, kada dobije te kilograme koji su joj potrebni do zdrave težine, biti i dalje ohoho daleko od debljine.

Jer anoreksija nije znak mržnje prema sebi.
Ona je pokušaj da neko sredi svoja osećanja i svoj život najbolje što u tom trenutku može.

A moja klijentkinja… Sa tom njenom odlučnošću da preživi sigurna sam da će dočekati duboku starost zdrava i srećna.
Da će, štagod da joj život pred nju baci, ona isplivati još jača. Da će na proslavu svog stotog rođendana umarširati u štiklama. Ona je zasigurno jedna od tih žena.

Glas javnosti / Detinjarije

SKINI APLIKACIJU