Pet radnih navika koje ukazuju na depresiju

Na poslu prolazite kroz uspone i padove, ali ako teški dani postanu svakodnevna pojava, možda je reč o onome što doživljava 280 miliona ljudi širom sveta: o depresiji.

Uporno osećanje beznađa, smanjeno uživanje u aktivnostima, gubitak ili dobijanje na težini, poremećaji spavanja, umor, osećaj bezvrednosti ili teškoće u koncentraciji jesu simptomi depresije, otkriva psiholog Rajan Hous.

Garsija, Hous i socijalna radnica Ališja Velez naveli su pet radnih navika koje su uobičajeni znaci latentne depresije.

Depresija može izgledati drugačije za svakoga. Neki saradnici možda nikada neće prepoznati da se borimo sa depresijom jer i dalje funkcionišemo kao vredni i pouzdani zaposleni.

- Za uspešne profesionalce, koji su svoju karijeru izgradili zahvaljujući dostignućima i priznanjima na poslu, depresija može izgledati aktivnija - ističe socijalna radnica Ališija Velez.

Ona tvrdi da pohvale i priznanja na poslu pomažu takvim ljudima da se osećaju bolje.

Način na koji komuniciramo sa kolegama na poslu može nam pomoći da shvatimo da li je to samo loš dan ili nešto ozbiljnije. Velez ističe da su povlačenje od kolega i izolacija dva uobičajena znaka depresije.

- Ovo može izgledati kao da je neko ko je ranije aktivno učestvovao na sastancima sada tiši, sedi u zadnjem delu prostorije ili čak potpuno propušta sastanak. Možda zaposleni više ne učestvuje u aktivnostima van radnog mesta ili posle radnog vremena. On ili ona bi mogli da nađu načine da izbegnu interakciju sa kolegama ili menadžerima - objasnila je ona.

U ekstremnim slučajevima osoba koja pokazuje takvo ponašanje može imati problema na poslu i biti u opasnosti da izgubi posao, što takođe može rezultirati ciklusom srama i krivice, napominje Velez.

Ako propuštate rokove ili vam čak sam dolazak na posao postane svakodnevna borba, to takođe može biti simptom depresije, kaže Hous.

- Poznavao sam nekoga ko je uživao u svom poslu, bio je aktivno uključen u projekte i imao dosta kontakta sa svojim saradnicima. Kada je postao depresivan, počeo je da kasni na posao. Osim toga, kasnio je sa rokovima, prestao je da ide na ručkove sa kolegama i postao veoma kritičan prema sebi, a i prema njima - rekao je psiholog.

Sve ove promene, kaže, primetile su njegove kolege i šefovi, koji su mu prilazili i podsticali ga da potraži pomoć. Na sreću, uspeo je da se izbori sa tim uz kombinaciju promene ishrane i sna i primene antidepresiva. Osećao se bolje u roku od nekoliko meseci.

- Depresija vas može učiniti razdražljivim - upozorava Garsija.

Ako nam česta ometanja odvlače pažnju na poslu, to bi mogao biti signal da se dublje istraži uzrok. Ljudi sa depresijom suočavaju se sa simptomima otvorenog ili potisnutog besa i mogu učiniti svoje kolege metom svog besa.

Postoji razlika između jednokratnog dosadnog zadatka i zabrinjavajućeg obrasca apatije. Garsija savetuje da pokušamo da primetimo promene u tome kako se osećamo prema poslu koji nam je nekada pričinjavao zadovoljstvo.

- Možda ćete se naći kako buljite u ekran, pretvarate se da ste zauzeti ili radite bilo šta osim onoga što treba da radite - objasnila je ona.

Ako se prepoznamo u ovim znacima, stručnjaci predlažu sledeće:

– slušati šta nam telo govori o zdravlju

– razgovarati sa voljenim osobama ili onima od poverenja o tome kako se osećamo

– tražiti stručnu pomoć

– shvatiti da male pobede čine razliku

Važno je zapamtiti da iako je depresija ozbiljno stanje mentalnog zdravlja koje pogađa milione ljudi svakog dana, ona se može kontrolisati.


Glas javnosti/ R05S