U kakvoj su vezi radioaktivnost i krijumčarenje nosoroga?
Autor: Glas javnosti
Južnoafrički naučnici su ubrizgali radioaktivni materijal u rogove nosoroga kako bi ih lakše otkrili na graničnim prelazima u pionirskom poduhvatu koji ima za cilj suzbijanje krivolova.
Južna Afrika je dom većini nosoroga na svetskom nivou, i kao takva je žarište krivolova zbog potražnje iz Azije, gde se rogovi koriste u tradicionalnoj medicini zbog njihovog navodnog terapeutskog efekta.
U prihvatilištu za nosoroge Limpopo u oblasti Voterberg, na severoistoku zemlje, preduzeti su zanimljivi koraci u borbi za očuvanje ove vrste.
Džejms Larkin, direktor jedinice za radijaciju i zdravstvenu fiziku Univerziteta Vitvotersrend koji je predvodio inicijativu, rekao je da je stavio „dva mala radioaktivna čipa u rog” jednog nosoroga.
Radioaktivni materijal bi „učinio rog beskorisnim – u suštini otrovnim za ljudsku ishranu, odnosno konzumiranje“, dodala je Nitaja Četi, profesor i dekan na istom univerzitetu.
Tokom procedure, nosorog ne oseća bol, a doza radioaktivnog materijala je toliko niska da ni na koji način ne može da utiče na zdravlje životinje ili životnu sredinu, rekao je Larkin.
U februaru je Ministarstvo životne sredine saopštilo da je, uprkos naporima vlade da se uhvati u koštac sa ilegalnom trgovinom, 499 ovih sisara ubijeno 2023. godine, uglavnom u državnim parkovima, što predstavlja povećanje od 11 odsto u odnosu na statistiku iz 2022. godine.
Ukupno dvadeset živih nosoroga bilo bi deo pilot projekta „Rizotop“ u kojem bi im se davala doza „dovoljno jaka da aktivira detektore koji su instalirani širom sveta“ na međunarodnim graničnim prelazima prvobitno postavljenim „da bi sprečili nuklearni terorizam“, kaže Larkin.
Tako članovi osoblja na graničnim prelazima, opremljeni ručnim detektorima za radijaciju, mogu da otkriju krijumčare.
Rogovi nosoroga su veoma traženi na crnom tržištu, gde je cena po težini konkurentna ceni zlata i kokaina.
Prema rečima Arija Van Deventera, osnivača prihvatilišta za nosoroge, čak i uklanjanje rogova ovim životinjama nije dalo rezultate protiv lovokradica.
„Možda su radioaktivni čipovi stvar koja će pomoći da se prestane sa krivolovom. Ovo je najbolja ideja koju sam ikada čuo“, rekao je Van Deventer.
Larkin je objasnio proceduru koja izgleda tako što se najpre pažljivo izbuši mala rupa u rogu, u nju se stavi čip sa radioizotopom, a zatimse sve završava prskanjem posebne tečnosti koja obeleži čak 11.000 mikrotačaka po celom rogu.
Poslednja faza je naknadna nega životinje prema „odgovarajućem naučnom protokolu i etičkom protokolu“, rekla je izvršna direktorka projekta, Džesika Babič.
Rok trajanja čipova koji se ubacuju u rog se procenjuje na pet godina, a autori novog projekta zaštite nosoroga se nadaju da će, ako njihova ideja ozbiljno zaživi, spasiti što više ovih ugroženih životinja.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
