TUŽNO: Bistričke vodenice na listi naugroženijih spomenika kulturnog nasleđa

Ta organizacija je saopštila da su u najugroženije lokalitete u 2023. svrstali kompleks mlinova za mlevenje žita i valjanje sukna u okolini Petrovca na Mlavi, nazvan Bistričke vodenice.

Vodenice su nastale su između 19. i 20. veka, i prema oceni eksperata Evrope nostre danas su pod pretnjom uništenja usled dugotrajnog napuštanja i izloženosti vremenskim uslovima.

Glavni cilj nominacije je rehabilitacija kompleksa vodenica i uvršćavanje u plan održivog turizma Etno sela Bistrica, navodi se u saopštenju.

- Zajedno sa drugim stambenim, duhovnim i komercijalnim objektima narodne arhitekture, vodenice u Bistrici čine jedinstven ruralni pejzaž, koji svedoči o važnom procesu proizvodnje hrane nekada prisutnom širom Evrope -dodaje se u saopštenju.

U Savetodavnom panelu Programa "7 Najugroženijih" je navedeno da je, "iako su neke vodenice i dalje u funkciji, ceo kompleks vodenica u Bistrici u procesu degradacije usled različitih prirodnih faktora, poput poplava, ali i zbog neodržavanja".

Smatraju i da bi, uz odgovarajuću restauraciju, interpretaciju i plan održivog kulturnog turizma, vodenice u Bistrici mogle postati odličan primer uspešne revitalizacije baštine koja donosi višestruku korist lokalnoj zajednici i privredi.

Odabranih sedam lokacija, kako je saopšteno, ispunjava uslove za EIB Heritage Grant od 10.000 evra po lokaciji za pomoć u primeni aktivnosti koja će doprineti njihovom spasavanju.

Izvršni potpredsednik Europa Nostra Gaj Klaus je kazao da ta organizacija, stavljanjem ovih nasleđa na listu najugroženijih u 2023. želi da prenese poruku nade, solidarnosti i podrške lokalnoj zajednici i aktivistima koji su odlučni da ih sačuvaju.

- Zajedno sa partnerima (evropskim i lokalnim), pružićemo tehničku ekspertizu, identifikovati moguće izvore finansiranja i mobilisati našu široku mrežu da podrži cilj i njihove napore, koji su sada postali i naš cilj i zajednička odgovornost - kazao je on.

U najugroženije evropske lokalitete uvršteni su još i kulturni i prirodni pejzaž Svetog Stefana u Crnoj Gori, Partizansko groblje u Mostaru, Železnička stanica u Kortrijku u Belgiji, tvrđava Čakvinji u Gruziji, Kuća časnih sestara u Klajnvelku u Nemačkoj i Memento park u Budimpešti.

Evropa nostra je podsetila i da je srpski pravoslavni manastir iz 14. veka, Visoki Dečani, bio na listi sedam najugroženijih objekata kulturne baštine u Evropi.

Na tu listu je uvršten 2021. a prilikom posete, predstavnici Evropa Nostre utvrdili su da ni godinu dana nakon njenog objavljivanja, "nisu rešeni glavni problemi zbog kojih su Visoki Dečani ugroženi u značajnoj meri, prenosi portal Ekapija.