TOP 10 malo poznatih činjenica o JAGODAMA
Autor: Glas javnosti
Mnogi su jedva dočekali da se na pijacama i marketima pojave sočne jagode, ali u nastavku možete pročitati jako znaimljive stvari o vašim omiljenim bobicama.
Jagode poboljšavaju pamćenje
Prema nedavnim studijama, konzumiranje jagoda usporava proces starenja mozga i produžava njegov funkcionalni život, što nam omogućuje da održimo zdravo i snažno pamćenje što je duže moguće. Zanimljivo je da postoji i studija koja dokazuje da svakodnevna upotreba jagoda poboljšava kratkoročno pamćenje. Ovi podaci su važni u svetlu činjenice da je pogoršanje sposobnosti pamćenja skorašnjih događaja povezano s nastankom Alchajmerove bolesti.
Jagode poboljšavaju vid
Zrele crvene jagode dobre su ne samo za pamćenje, već i za vid. Brojna istraživanja potvrđuju da svakodnevni unos jagoda sprečava razvoj: makularne degeneracije mrežnjače, katarakte, suvoće očiju, progresivne slepoće i drugih problema povezanih s promenama tkiva vezanim za starenje. Jedinstveni biohemijski sastav bobičastog voća omogućuje ne samo sprečavanje pojave mnogih bolesti koje dovode do oštećenja vida, već i doprinosi progresivnom lečenju postojećih.
Jagode su (vrlo) bogate antioksidansima
Za početak, prisetimo se koji su to antioksidansi. Antioksidansi ili konzervansi, kako ih još nazivaju, su materije koje sprečavaju štetno delovanje aktivnog kiseonika na ćelije tela. Antioksidansi štite telo od preranog starenja i ozbiljnih bolesti. Naučnici napominju da jagode sadrže veliku količinu fenolnih jedinjena – bioflavonoida, koji imaju izražena antioksidativna svojstva. Dokazano je da svakodnevno konzumiranje jagoda povećava sposobnost tela da se odupre delovanju slobodnih radikala.
Međutim, vredi uzeti u obzir jednu značajnu stavku: nisu sve jagode jednako korisne. Svetle bobice je najbolje ostaviti za pekmez, jer sadrže višestruko manje antioksidativnih materija od onih zrelih. U ovom slučaju, boja je od velike važnosti: što je bobica tamnija, to je korisnija.
Jagode su izvor elaginske kiseline
Elaginska kiselina je regulator ćelijskog ciklusa i najčešće se nalazi u ekstraktima voća, orašastih plodova i bobica. Supstanca je stekla slavu zbog svoje sposobnosti da zaustavi mutaciju ćelija raka. Među svim proizvodima po sadržaju elaginske kiseline, jagode zauzimaju počasno treće mesto. Osim što je u stanju da suzbije tumorske procese, takođe pomaže u borbi protiv slobodnih radikala, deluje protivupalno, pozitivno utiče na hematopoetske procese, a takođe jača imuni sistem, štiteći ga od spoljašnjih neprijatelja.
Jagode su bogat izvor vitamina C
Opšte je prihvaćeno da su glavni izvori vitamina C ili askorbinske kiseline limun, pomorandža i, u ekstremnim slučajevima, beli luk. U međuvremenu, jagode su puno pouzdaniji izvor ove materije – šaka ovih bobica sadrži više vitamina C nego jedna pomorandža. Istina, treba imati na umu da se takvim bogatstvom mogu pohvaliti samo tamne zrele jagode koje se uzgajaju pod jakim suncem, a ne u stakleniku.
Zanimljivo je da će ovaj vitamin ostati u smrznutim jagodama u gotovo istoj količini kao u svežim. Ali, ne možete se nadati džemu i konzervama – visoka temperatura uništava vitamin i u slatkom dodatku čaju nema korisnih sastojaka.
SKINI APLIKACIJU
.png)
