Ona je u razgovoru s novinarom agencije Anadolija istakla da je od detinjstva volela fudbal, ali da se kao devojčica morala da drži podalje od njega jer se u njenom okruženju smatralo neprimerenim da se devojčice bave tim sportom.
Sreća i mir“Mnogo su me kritikovali i kad sam postala trener. Komšije, a posebno žene, tvrde da ono što radim nije u skladu s našom kulturom. Ljudi me krive kad god me vide na fudbalskom terenu“, kazala je Dahiru i dodala da se ne osvrće na te poruke jer je u fudbalu našla sreću i mir.
Dahiru je preživela veliku traumu nakon smrti muža i u tom periodu se povukla u sebe.
“Kada sam izgubila muža, klonila sam se svega. Jedina stvar koja me činila srećnom na svetu u to vreme bila su deca koja su igrala fudbal u mom komšiluku. Išla bih da ih gledam. Ponekad bi im kupovala i lopte“, kazala je Dahiru.
Ona je tako stvorila jaku vezu s decom u kvartu i počela je da sudi na njihovim utakmicama, a sve to je izazvalo pažnju prolaznika.
Fudbal nije samo za muškarceDahiru sa svojim timom odlično napreduje i u vitrinama imaju već tri trofeja sa takmičenja i nadaju se i četvrtom.
Naglasila je da u budućnosti želi da osnuje fudbalski tim samo za devojke.
“Želim da poručim svim ženama da fudbal nije samo za muškarce, mogu ga igrati i žene. Sigurna sam da ovde postoje devojke koje žele da igraju fudbal, ali ne žele ni da pokušaju, jer će ih javnost osramotiti“, zaključila je Dahiru, prenosi N01S.