PRAZNICI SU VREME ZA OPUŠTANJE I UŽIVANJE SA NAJDRAŽIMA! 10 romana koje bi svako bar jednom morao da pročita
Autor: Glas javnosti
Ovo je deset romana domaćih pisaca koje nikako ne smete zaobići!
Spadaju u najlepša i najvrednija dela srpske književnosti, te ako ih do sada niste čitali, ispravite grešku što pre!
1. Ivo Andrić – Na Drini ćuprija
Najveći dragulj naše književnosti. Roman u kome je most simbol – okosnica oko koga se prepliću razne ljudske sudbine, a pisac je hroničar višegradske kasabe i njenih stanovnika kroz čak 4 veka. Ovde bismo dodali neizostavnu Prokletu avliju, ali naglašavamo da su sva Andrićeva dela pođednako vredna i zaslužuju ravnopravno da budu čitana i tumačena. Ipak je on jedini naš Nobelovac. Moramo ga poznavati i van obavezne lektire!
2. Miloš Crnjanski – Seobe
Roman koji opisuje kakva su stradanja Srba u Vojvodini bila u 18. v, ali kroz događanja porodice Isakovič, tj. kroz trougao njihovih porodičnih odnosa (Vuk – istorijska ličnost i Aranđel, kao i Vukova žena Dafina).
3. Mihajlo Pupin – Sa pašnjaka do naučenjaka
Ova knjiga je nezaobilazno štivo za omladinu, svojevrstan model vaspitanja svakog deteta i mladog čoveka. Nikada nije postala deo naše lektire, iako su je najveće svetske zemlje koristile u svom školstvu, još za Pupinovog života.
4. Meša Selimović – Derviš i smrt
Četrdesetogodišnji derviš Ahmed Nurudin priča nam svoju ispovest od trenutka kada saznaje kako mu je brat nevin zatočen u tvrđavi. Pun introspekcije, ovaj psihološko – filozofski roman svojevrsna je potraga za smislom života i toga da li smo na gubitku ako se taj smisao ne može ostvariti.
5. Borisav Stanković – Nečista krv
Ovo je jedno od najpoznatijih dela Bore Stankovića. Glavni lik je Sofka, poslednji potomak nekada ugledne porodice iz Vranja. Govoreći o njoj, Bora zapravo govori o uzdizanju, degeneraciji i gašenju jedne porodice, o moralnom izopačenju njenih članova, nesreći koja pada na Sofkina leđa i prenosi se na njene potomke.
6. Danilo Kiš – Bašta, pepeo/Rani jadi/Peščanik
Trilogija porodičnog ciklusa romana ovog pisca. Andreas Sam, glavni junak, kroz sva tri dela pripoveda nam najpre o svom ocu, o detinjstvu, svojim jadima… da bi se u poslednjem delu, kroz sudbinu oca jedne porodice, oslikala logorska istorija 20. veka. Mogu se čitati odvojeno. Koju god knjigu da izaberete nećete pogrešiti. Mi vam preporučujemo da ne razdvajate ova tri dela.
7. Aleksandar Tišma – Upotreba čoveka
Na maestralan način pisac oslikava problematiku savremenog čovečanstva, a to je stavljanje čoveka u funkciju neke ideje, manipulacija čovekom zarad nekih tuđih ciljeva i pobuda. Kroz prizmu tri porodice, koje se međusobno dodiruju, opisuje se kako pre svega rat, a onda i niske nagonske strasti kod ljudi mogu biti usmereni na upotrebu čoveka.
8. Borislav Pekić – Vreme čuda
Okvir ovog Pekićevog maestralnog romana, sastavljenog iz priča, jesu biblijski motivi Isusovih čuda u Judeji. Opisuje se odnos čoveka prema svetu i sveta prema čoveku. Ističe besmisao svake dogme i beskompromisne ideologije, koja dobrobit društva pretpostavlja dobrobiti pojedinca. To je vreme čuda u kome su čuda okrenuta protiv čoveka.
9. Dragoslav Mihajlović – Kad su cvetale tikve
Ovaj kratki roman govori o beogradskom (dušanovačkom) bokseru Ljubi Sretenoviću (zvanom i ‘Šampion’ i ‘Ljuba Vrapče’) – roman o emigraciji, o nostalgiji, politički roman, triler s ubistvom, knjiga o odrastanju i urbanosti, roman o boksu…
BONUS VIDEO: MILAN KALINIĆ O SEBI: JA SAM DR*ADŽIJA!
SKINI APLIKACIJU
