PODACI KOJI SU ŠOKIRALI SVE: Evo zašto svi ljudi različito izgledaju i koliko smo slični ŠIMPANZAMA i NEANDERTALCIMA
Autor: Glas javnosti
Upoređivanjem bilo koje dve osobe, sve razlike se mogu predstaviti u proseku u 0,1 odsto genetskh informacija, ali je upravo ovood ključnog značaja za naš izgled, smatraju naučnici.
Ruski naučnici su otkrili koji da su ovo mehanizmi koji programiraju naš lični razvoj i istoriju čovečanstva. Genom u ćelijama organizma čuva informacije o njegovoj strukturi koja se prenosi nasledstvom. On se može predstaviti kao tekst zapisan samo sa četiri hemijska svojstva, nukleotidima – adeninom, timinom, guaninom i citozinom, piše Sputnjik.
Ukupno tih „slova“, nukleotida u našem genomu ima oko 3,2 milijarde, a kombinujući se na određeni način, oni formiraju pojedinačne gene koji se mogu smatrati „rečenicama“, kao i čitavim „odlomcima“, molekulima DNK. Osnovni redosled slova u genomu čoveka naučnici su odredili 2001. godine, dok su do danas sekvencionirani genomi stotine hiljada ljudi.
- Ljudi, kao i sva živa bića imaju posebne osobine koje su programirane u DNK. Genetski kod zadaje način razvoja organizma i granice u kojima se mogu menjati njegovi znakovi. Na pojavu konkretnog gena utiče veliki broj faktora koji mogu biti od slučajnih hemijskih događaja i interakcije sa drugim genima do, na primer, navika u ishrani čoveka - rekao je profesor Naučno-obrazovnog centra za istraživanje gena Sibirskog federalnog univerziteta i profesor Getingenskog univerziteta Konstantin Krutovski.
Svi geni su razbijeni na grupe i upakovani u određene blokove, hromozome koji se nalaze unutar ćelija. Čovek ima 23 para hromozoma, pri čemu u svakom paru jedan hromozom je od majke, a drugi od oca. Osobine X i Y hromozoma određuju pol, kod žena su to dva ista X hromozoma, a kod muškaraca X i Y. Pri čemu su Y hromozomi oko dva puta kraći i imaju mnogo manje gena.
Genomi ljudi se prosečno razlikuju jednim od hiljadu nukleotida, a u opštem genetskom „tekstu“ tih 0,001 odsto daju oko tri miliona razlika. Osim toga, postoje i drugi oblici mutacija - ubacivanje ili propuštanje pojedinih nukleotida, fragmenti gena ili većih fragmenata hromozoma, razmena među hromozomima i njihovo dupliranje.
- Selektivno-neutralno svojstvo je interesantno po tome što su naši preci majmuni izgubili mogućnost stvaranja askorbinske kiseline, odnosno vitamina C, zbog mutacija. Mi imamo gen za njegovu sintezu, ali kao i kod majmuna, on ne radi. Zato ljudi moraju vitamin C da unose u organizam hranom kako bi ostali zdravi - objasnila je rukovodilac laboratorije za analizu genoma Instituta za opštu genetiku „Vavilova“ Svetlana Borinskaja, a prenosi rs.sputniknews.com.
Istraživanja pokazuju da je najveća genetska raznovrsnost među savremenim stanovnicima Afrike, jer se tamo formirao savremeni izgled Homo sapiens pre nekoliko stotina hiljada godina.
DNK genoma savremenog čoveka (Homo sapiens) i neandertalca (Homo neanderthalensis) su identični približno 99,5 odsto, a kod čoveka i šimpanze 98,8 odsto. Naučnici smatraju da su se savremeni čovek i neandertalac razišli na evolucionom drvetu pre oko 700-760 hiljada godina. Preci neandertalaca su iz Afrike otišli mnogo pre naših i naselili se u Evropu i deo Azije.
- Zajednički predak čovekolikog majmuna i čoveka je živeo pre 5-7 miliona godina. Sada su na nivou genoma, razlike sa našim najbližim rođakom u životinjskom svetu, šimpanzom, deset puta veće nego između dve osobe. Ali nije važan samo broj razlika, već i na kojim mestima gena su se pojavile. Naši preci su se ukrštali sa neandertalcima i oko dva odsto tog genetskog materijala je pripalo savremenim ljudima. Iako su se neandertalci odvojili od sapijensa pre više od pola miliona godina, oni su sačuvali sposobnost da stvaraju plodno potomstvo - naveo je Krutovski.
BONUS VIDEO: Misterija Periš i dalje traje, ko je sakrio iskaze?
SKINI APLIKACIJU
.png)
