On je objasnio da su plastične posude sastavljene od plastifikatora koji im daju savitljiv i mekan oblik.
Uobičajeni plastifikatori koje koriste proizvođači su bisfenol A, takođe poznat kao BPA, i ftalati. Oni se često koriste i u drugim svakodnevnim artiklima kao što su toaletne potrepštine i konzervirana hrana.
Ali poznato je da plastifikatori utiču na reproduktivni sistem i povezuju se sa drugim zdravstvenim problemima poput dijabetesa, astme i gojaznosti.
“Plastifikatori bi mogli da smanje broj spermatozoda kod muškaraca i broj jajnih ćelija kod žena. Stope pobačaja takođe se povećavaju prekomernom izloženošću plastifikatorima“, navodi dr Grin za „Daily Mail Australia“, prenosi Index.hr.
Ono što je problem kod zagrevanja hrane u plastičnoj posudi je kretanje plastifikatora. Što je viša temperatura, to se više plastifikatora kreće. A što je veći sadržaj masnoće u hrani, poput slanine ili lososa, veće su šanse za otapanje.
Ta potencijalna opasnost podstakla je neke zemlje da preduzmu mere, pa su plastifikatori zabranjeni u nekim proizvodima u Francuskoj, dok ih je Evropska unija uklonila iz dečjih bočica. Brazil, Malezija i Kina preduzele su iste mere predostrožnosti.
„Mrlja na posudama su znak da se plastika otopila. Plastična jedinjenja predstavljaju ozbiljnu opasnost, a pronađeni su u brojnim proizvodima koji bi iznenadili potrošače piše Index.hr
Mogu se naći u limenkama, računima, plastičnim bocama, proizvodima za ličnu negu, šamponima ili regeneratorima“, nabraja dr Grin.
Oko 95 odsto ljudi ima merljivi nivo BPA u urinu.
5 sati